Ruske rakete kod Kalinjingrada | Politika | DW | 17.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ruske rakete kod Kalinjingrada

Rusija je rasporedila rakete kratkog dometa kod Kalinjingrada, između Poljske i Litvanije. Susedne zemlje su zabrinute. Istovremeno, ministri spoljnih poslova EU kritikuju Rusiju da vrši ekonomski pritisak na Ukrajinu.

Ono o čemu su mediji proteklih dana spekulisali, sada je potvrdilo rusko Ministarstvo odbrane: više raketa kratkog dometa tipa Iskander raspoređeno je bliže granici sa Evropskom unijom. Jedan portparol ministarstva izjavio je da je „raketni sistem Iskander stacioniran u vojnu oblast Zapad. Ona, pored Kalinjingrada, obuhvata i glavni grad Moskvu, kao i metropolu Sankt Peterburg. Na jugu se zona proteže sve do Ukrajine. Kalinjingrad se nalazi između NATO članica Poljske i Litvanije.

Zabrinutost u Litvaniji i Poljskoj

Vest o stacioniranju raketa izazvala je zabrinutost u Litvaniji i Poljskoj. Ministar odbrane Litvanije Juozas Olekas upozorio je da nova militarizacija regiona rađa nove strahove. Prema saopštenju Ministarstva odbrane Poljske, vlada u Varšavi želi tim povodom da se konsultuje sa svojim NATO i EU-partnerima.

Prema pisanju ruskog lista „Izvestija“, rakete Iskander, koje se u NATO žargonu zovu „SS-26“, postavljene su u Kaljingradu još pre pola godine. Rusko Ministarstvo odbrane ocenjuje da time nisu narušeni međunarodni sporazumi.

Ministri EU kritikuju Rusiju da vrši ekonomski pritisak na Ukrajinu

Ministri EU kritikuju Rusiju da vrši ekonomski pritisak na Ukrajinu

Rusija je više puta upozoravala da će premeštanjem raketa reagovati na NATO planove o izgradnji evropskog raketnog štita, koji moskovska vlada vidi kao pretnju bezbednosti. Sistem Iskander sastoji se od rakete dugačke 7,3 metra, teške 3,8 tona, i teškog kamiona sa kojeg može da se lansira. Rakete imaju domet do 500 kilometara, mogu nositi razne konvencionalne, savremene - elektromagnetske pulsne i nuklearne bojeve glave.

Moskva i Zapad sve dalji

Odnosi između Moskve i Zapada već mesecima zategnuti. Razlog za to, sa zapadne tačke gledišta, jeste odnos Kremlja prema opozicionim političarima i homoseksualcima, ali i sve veći uticaj Moskve na Ukrajinu. Na samitu u Briselu, ministri spoljnih poslova EU jasno su izrazili svoje mišljenje o problemu sa Ukrajinom i ponovili da poziv Ukrajini da se priključi Sporazumu sa EU još uvek važi.

„U slučaju da ukrajinski predsednik Viktor Janukovič ispuni preduslove, sporazum bi mogao biti potpisan za vreme trajanja samita EU, krajem ove nedelje“, izjavio je ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt u Briselu. On je oštro kritikovao Rusiju da vrši ekonomski pritisak na Ukrajinu kako bi je odvratila sa njenog evropskog puta. Švedski ministar je kazao i da odnose sa Rusijom opterećuje „intenzivna ruska propaganda protiv potpisivanja sporazuma, koja se bazira na pogrešnim informacijama, a ponekad i direktnim lažima“.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov juče popodne je prisustvovao samitu u Briselu sa ciljem pripreme samita EU i Rusije, koji će se održati u januaru 2014. godine. Lavrov i njegove evropske kolege verbalno su bili oštri, ali, prema oceni diplomata EU, do približavanja stavova nije došlo.

Sergej Lavrov prebacio EU da se meša u unutrašnja pitanja Ukrajine

Sergej Lavrov prebacio EU da se meša u unutrašnja pitanja Ukrajine

Sada već bivši nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je naglasio da EU ne mora nikoga da pita za dozvolu, kada Ukrajinu poziva da se priključi partnerskom sporazumu. „Izgradili smo jedan most. Dakle, vodili smo računa o ruskim interesima. Ali na kraju krajeva, to je odluka Ukrajine. To nije odluka koja bi trebalo da se donese u Moskvi, već odluka koju mora Kijev da donese.

„Nastaviti strateško partnerstvo“

U jednom televizijskom intervjuu na ruskoj televiziji proteklog vikenda Lavrov je prebacio EU da se meša u unutrašnja pitanja Ukrajine. „Nema sumnje da se iza svega toga kriju provokatori“, kazao je Lavrov reagujući na masovne demonstracije protiv ukrajinskih vlasti.

Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt takve optužbe je odbacio, dok je njegov nemački kolega, Vestervele, imao više pomirljiv ton. „Moj predlog je da nit dijaloga sa Rusijom ne bi trebalo slabiti, već naprotiv jačati, jer postoje mnogi primeri naše uspešne saradnje. Tu pre svega mislim na iranski nuklearni program. Bez dogovora sa Rusijom ništa od toga ne bi bilo moguće“. Rusija ostaje strateški partner Evropske unije, naglasio je Vestervele i dodao da će rusko učešće biti neophodno i za postizanje političkog rešenja u Siriji.

„Ukrajinski problemi mogu da se reše“

Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton prošle sedmice je u Kijevu razgovarala sa ukrajinskim predsednikom Janukovičem, a takođe se sastala i sa demonstrantima, kao i opozicionim političarima. Svojim evropskim kolegama-ministrima ona je pojasnila finansijske zahteve ukrajinskog vođstva. Brojka od 20 milijardi evra, koju je navela ukrajinska strana, Evropska unija odbacuje. Ali Eštonova pokazuje spremnost za nastavak pregovora, bez obzira na to što je pojedine izjave zabrinjavaju.

Demonstracije u Kijevu

Demonstracije u Kijevu

„U razgovoru sa predsednikom Janukovičem želela sam da saznam koji su kratkoročni ekonomski problemi koji ga sprečavaju u potpisivanju sporazuma. Mislim da sa njim možemo da pronađemo rešenje“. Visoka predstavnica EU ne smatra da kriza u Ukrajini može ozbiljno da ugrozi odnose EU i Rusije. U razgovoru sa ruskim ministrom spoljnih poslova ona želi jasno da stavi do znanja da Ukrajina ima pravo da donese odluku o izboru svojim saveznika i ugovora.

U utorak (17.12.) ukrajinski predsednik Janukovič putuje u Moskvu gde će se sastati sa predsednikom Vladimirom Putinom. U plani je i potpisivanje niza sporazuma, koji bi Kijevu dali hitno potrebnu finansijsku pomoć. Ukrajinski premijer Mikola Azarov u jednom televizijskom intervjuu je izjavio da se pre svega nada smanjenju cena gasa. Ukrajina trenutno za ruski glas plaća 400 dolara za 1.000 kubnih metara. Istovremeno, Rusija Evropi taj gas izvozi po ceni od 370 do 380 dolara.

Autor: Boris Rabrenović (dw/agencije)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković