1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ruska opozicija traži izlaz

Ruska vlada se svim sredstvima trudi da oslabi civilno društvo, a opozicija teško izlazi na kraj sama sa sobom. Godinu dana nakon ponovonog izbora Vladimira Putina, realne alternative sistemu za sada nema.

Reč je zapravo o borbi za vlast. O tome ko ima zadnju reč u ruskoj državi? Aparati moći, takzovani „siloviki“, vojska, policija ili tajne službe? Ili opozicija? To je neravnopravna borba. S jedne strane zatvoreni front jake države s Vladimirom Putinom na čelu, s druge među sobom posvađan protestni pokret. Kako bi se ipak bolje dogovaralo i sarađivalo, opozicija je pre više od pola godine osnovala Kordinaciono veće koje bi trebalo da predstavljati krovnu organizaciju.

Hrabri – i posvađani

Demonstranti nose bele trake u znak protesta protiv vlade

Demonstranti nose bele trake u znak protesta protiv vlade

Oni vrlo mladi žele pre svega budućnost bez državnog starateljstva, budućnost „bez Putina“. Izabela Makojeva pridružila se demonstrantima u decembru 2011. i sada je jedna od predvodnica moskovskog pokreta „Okupiraj“. Ta profesorka japanskog jezika čvrsto je uverena u snagu svog pokreta: „Mi pripremamo revoluciju!“ Ona nije politički nezainteresovana kao njeni roditelji. „Ima mladih ljudi u mojoj generaciji koji nemaju pojma o Sovjetskom Savezu. Za razliku od naših roditelja, mi se ne bojimo! I nismo toliko cinični. Mi verujemo da je moguće nešto promeniti u našoj zemlji.“

Neustrašivi – takvi su mladi demonstranti. Ali i bez nekog jasnog programa. Nedostaje im sadržaj koji bi ih povezivao. Opoziciju čine kako aktivisti za zaštitu prirode ili ekonomski liberali, tako i nacionalistička desnica.

Nemački Pokret zelenih kao uzor

Protest protiv seče šume Čimki bio je kamen temeljac zelenog pokreta

Protest protiv seče šume Čimki bio je kamen temeljac zelenog pokreta

Čak se i unutar Koordinacionog veća međusobno svađaju. Tako aktivistkinja Zelenih Jevgenija Čirikova kritikuje svog kolegu u Veću Alekseja Navalnija da se krije i da menja mišljenje poput kameleona. Za Jevgeniju Čirikovu odlučujući je bio uticaj zelenog pokreta u Evropi i u Nemačkoj. „To iskustvo me inspirisalo, jer takvo nešto u Rusiji još nije viđeno. U Nemačkoj sam na primer videla da se ljudi zaista bore za svoje ideje, da izlaze na ulice, osnivaju pokrete odozdo, iz baze, a ne odozgo, po naredbi.“

No većini građana u njenoj zemlji još nedostaje hrabrost za tako nešto. Čak i kad se demonstracije organizuju u drugim gradovima, a ne samo u Sankt Peterburgu ili u Moskvi, većina pripadnika srednje klase drži se podalje. Tridesetpetogodišnjaci i četrdesetogodišnjaci potpuno su posvećeni poslu i zaradi za porodicu. Nedostatak vremena i strah od osvete države, strah da će dospeti na „crnu listu“, drži ih podalje od protesta. Većina pripadnika srednje klase ne želi svoju teško izborenu sigurnost da dovede u opasnost.

Stalno nova šikaniranja države

„Ne zakonima“

„Ne zakonima“

Takva je recimo Anastazija Mešerjakova, samohrana majke dvoje dece koja u Moskvi vodi dva uspešna restorana: „U stvari želim samo jedno: da u našoj zemlji zakoni zaista i važe. To kakva ideologija vlada – leva, desna, liberalna ili socijaldemokratska – to mi je, iskreno, totalno svejedno. Pitanje ideologije me uopšte ne zanima.“ Ipak, i ona smatra da je, zbog ograničavanja građanskih sloboda, i srednja klasa počela da se politizuje i raspravlja o takvim problemima u državi.

Ruska država takve poput Anastazije Mešerjakove drži pod kontrolom hapšenjima i drakonskim kaznama koje sprovodi nad demonstrantima, kao i ograničenjima prava na okupljanje. Kao i mnogim novim zakonima. No bar su u jednom svi opozicionari složni, sve do komunista – odbijaju paternalistički model Putinove vlade. Baš kao i starateljstvo, nametanje ili sankcije koji su se pojačali od Putinova reizbora pre godinu dana.

Autorke: Ute Šefer /Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković