Ruska demokratija i nemački gas

Poznati ruski opozicionar Sergej Udalcov, osuđen je na kućni pritvor u subotu uveče (9.2.) u Moskvi. Tom 35-godišnjem levičaru zabranjeno je da u naredna dva meseca izađe iz kuće, kao i da koristi Internet, telefon i poštu. Udalcov je hapšen i ranije, tokom nemira zbog ruskih izbora, a najnovija kazna izrečena je nakon što su se državno tužilaštvo žalilo da je Udalcov prekršio raniji dogovor da ne napušta Moskvu.

Rajniše post to naziva „ruskom pravnom samovoljom“: „U Rusiji postoji tužna tradicija da se politički protivnici, uz pomoć pravnog sistema, isključuju iz igre, ili da im se tako makar privremeno zapuše usta. Stoga je preterano tumačiti najnoviju presudu protiv opozicionog političara u Moskvi, kojom je osuđen na osam nedelja kućnog pritvora i zabranu komunikacije, kao znak sve veće slabosti predsednika Vladimira Putina. Ipak, ultra-levičar Sergej Udalcov dokazao je da može da bude opasan po moćne ljude u Kremlju: on je jedan od predvodnika protesta protiv Putina, demonstracija koje su tokom 2012. povezale i do 100.000 ljudi. Zbog toga, pritvor može da bude samo početak: protiv Udalcova teče proces zbog „pokušaja nasilnog prevrata“ – pod tim se podrazumevaju masovni protesti. Zbog toga mu preti kazna do deset godina zatvora. Sistem tlačenja kroz policiju i pravosuđe, koji pokazuje koliko je Rusija i dalje udaljena od prave demokratije, mogao bi da dostigne sopstvene granice. Naime, uprkos svim merama represije, sve više razočaranih Rusa priključuje se protestima. Najnoviji akt samovolje mogao bi da ih duboko motiviše.“

Između dve vatre

Nemački listovi komentarišu i debatu o novoj metodi dobijanja zemnog gasa – frakingu. Ta metoda uspela je da obori cene gasa u Americi, ali i da pokrene lavinu negodovanja zbog opasnosti po zdravlje i zagađenja:

Noje osnabriker cajtung tvrdi da u ovoj debati nema lakih odgovora: „Energetska politika često je kao izbor između kuge i kolere: riskantna nuklearna energija, ili zagađenje upotrebom uglja? Više struje iz vetrenjača ili manje upropašćenih pejzaža? Tako je i sa frakingom: da li da i dalje budemo zavisni od isporuka nazovi-demokratskih zemalja kao što je Rusija ili da pumpamo hemikalije ispod sopstvene zemlje. […] Sve priče o uspehu frakinga u Americi ne smeju da skrenu pažnju od činjenice da su oni postignuti uz pomoć više od 600 hemikalija. Deo tih hemikalija je opasan. To ne može da nam bude uzor.“

Noje vestfeliše iz Bilefelda podseća da je tema frakinga tako „vrela“ da o njoj postoji i film na Berlinalu – „Obećana zemlja“ (Promised Land) u kome glumi Met Dejmon: „Za neke, metoda kod koje se mešavina vode, peska i hemikalija gura u zemlju da bi se tamo na silu oslobodile zalihe gasa, vodi u energetsku zemlju Dembeliju. Drugi misle da zlatno doba gasa ima preveliku cenu. Zaštitnici prirodne sredine vide ogromne opasnosti kod korišćenja te tehnologije, zagađeno zemljište, otrovanu vodu za piće, zemljotrese i bolesti. Protivnici frakinga proriču da će nam uskoro pokuljati plamenovi iz slavina za vodu. Bilo da je to istina ili ne - energetski koncerni i u Nemačkoj vrše snažan pritisak da se procedura isprobava i koristi, očekujući veliki posao.“

Premalo istraživanja, previše rizika

Frankfurter rundšau piše da će fraking još mnogo godina u Nemačkoj igrati samo „sporednu ulogu“: „Gustina naseljenosti u Nemačkoj je sedam puta veća nego u domovini frakinga - Americi. U skladu sa tim, i strahovi od zagađenja vode imaju veće dejstvo. U skladu sa tim, biće i teže da se pronašu površine za bušenje. (…) Zbog toga se fraking u ovoj zemlji može sprovesti jedino u okviru strogih i jasnih zakona o zaštiti prirodne sredine. U studiji koja je nedavno objavljena, Nemački zavod za zaštitu prirodne sredine već objavio smernice na tu temu, i zalaže se, na primer, za zabranu frakinga u oblasti gde su zaštićeni izvori vode, kao i potpunu transparentnost što se tiče hemikalija.“

I Vestfalen-blat poziva upozorava na opasnost: „Za naftu i gas već su se vodili ratovi. Uskoro će se možda voditi i za naš nadragoceniji resurs – za vodu. Nemačka trenutno, za razliku od mnogih drugih zemalja, ne mora da se boji suše. Ipak, država ne bi smela da se igra za zaštitom izvora vode, kada je reč o frakingu – spornoj metodi dobijanja gasa. Naravno, iskustva iz Amerike, gde je gas (koji se u velikoj meri dobija putem frakinga) postao jeftiniji, otvaraju apetite i ovde u Nemačkoj. Energetski koncerni njuše posao vredan više milijardi evra. I za političare je veoma primamljiva misao da više ne zavisimo od Rusije i ili arapskih zemalja. […] Tvrdi se da od gasa dobijenog metodom frakinga Nemačka da bude energetski nezavisna 13 godina. Ali po koju cenu? Upotreba hemikalija u dubokim slojevima stena premalo je istražena da bi se isključio rizik za pijaću vodu. Ali baš to mora da bude merilo.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković