Rusiju ne pogađa finansijska kriza u svetu?

Tačno pre deset godina, ruski jezik obogatila je nova reč: "default". Ovaj izraz iz finansijskog žargona odjednom su počeli da upotrebljavaju svi u Rusiji. Jer, država je bankrotirala a rublja propala u avgustu 1998, kada su milioni ljudi ostali bez svoje ušteđevine. Poslednjih dana u Rusiji je ponovo aktuelno pitanje: sprema li se opet default? Jer, turbulencija na finansijskom tržištu i Rusiju su dovele do najteže finansijske krize u poslednjih deset godina.

Nema razloga za zabrinutost

Ovaj put ne može da se govori o platežnom krahu države. Zahvaljujući velikoj dobiti od izvoza nafte, gasa, metala i drugih sirovina, Rusija je postala jedna od zemalja sa najvećim deviznim rezervama na svetu. No, događaji na berzama poslednjih dana poprimili su toliko preteće razmere da je trgovina na moskovskoj berzi bila obustavljena tokom dva dana. No, i pored svega, zamenik predsedavajućeg Odbora nemačke privrede za istok i bivši šef energetskog koncerna "E.ON rurgas", Burkard Bergman, ne vidi razloga za veliku zabrinutost u Rusiji.

"Najpre treba reći da se privredni temelji tamo nisu promenili. Sigurno je da su se kursevi akcija usijali. Ali, ovde je tržište akcija zapravo veoma malo. Cena sirove nafte pala je na 90 dolara. To se odražava na državu i preduzeća, ali to za Rusiju nije tako dramatična cena. Do pre nekog vremena, 90 dolara je bila cena kojom su svi bili više nego zadovoljni."

U međuvremenu se ta cena povećala na 105 dolara, što je doprinelo stabilizaciji ruskog tržišta akcija. Delegat nemačke privrede u Rusiji, Mihael Harms, kaže:

"Mislim da je ta korekcija zdrava za čitav ruski sistem. Ljudi će realističnije da procenjuju svoju situaciju, što će uneti veću dozu realizma i u različite projekte."

Kriza u Rusiji nije sasvim prošla. No, masovno povlačenje sa tamošnjeg tržišta akcija nije prouzrokovala toliko svetska finansijska kriza koliko problemi oko Gruzije, koji su doveli i do bitnog zahlađenja odnosa sa Zapadom.