Rusija: Sprečiti uticaj Zapada u Siriji | Politika | DW | 11.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rusija: Sprečiti uticaj Zapada u Siriji

„Rusi u svakom slučaju nastoje da spreče da u Siriji, kao nekada u Jugoslaviji, Zapad pod vođstvom Amerike, ali i Evrope, bude takoreći jedini krojač sirijske sudbine.“

Uoči novog zasedanja Saveta bezbednosti o Siriji, očekivanja su velika. To se vidi i po užurbanim posetama posrednika UN Kofija Anana. „Složni smo po pitanju daljih koraka – taj plan ću preneti i naoružanim opozicionarima“, izjavio je Kofi Anan u ponedeljak, posle sastanka sa sirijskim predsednikom Asadom i ocenio da je razgovor bio otvoren i konstruktivan. „Naglasio sam da moramo da nastavimo sa političkim dijalogom i predsednik se sa tim složio. Takođe smo razgovarali i o mirovnom planu. Dobio sam garancije da će se vlada pridržavati mirovnog plana, kao i da će se on ubuduće bolje primenjivati.“

Sirijska opozicija imala je samo reči kritike za Ananovu posetu Damasku. Mirovni plan ocenjen je neuspelim i opozicija smatra da bi Savet bezbednosti morao konačno da usvoji rezoluciju o Siriji.

Syria's President Bashar al-Assad (R) meets U.N. Syria peace envoy Kofi Annan in Damascus July 9, 2012, in this handout photograph released by Syria's national news agency SANA. REUTERS/SANA (SYRIA - Tags: POLITICS) FOR EDITORIAL USE ONLY. NOT FOR SALE FOR MARKETING OR ADVERTISING CAMPAIGNS. THIS IMAGE HAS BEEN SUPPLIED BY A THIRD PARTY. IT IS DISTRIBUTED, EXACTLY AS RECEIVED BY REUTERS, AS A SERVICE TO CLIENTS

Kofi Anan i Bašar al Asad u Damasku 9. jula.

I dok se istovremeno u teritorijalnim vodama Sirije nalaza ruska flota (na slici gore nosaö Kuznjecov u luci Tartu), u posetu Moskvi doputovao je predsednik opozicionog sirijskog Nacionalnog saveta. Da li je moguće da Rusija promeni svoj stav i podrži usvajanje rezolucije u Savetu bezbednosti UN, čemu se nadaju sirijska opozicija i države Zapada?

Uloga Rusije

Bivši nemački ambasador u Moskvi i predsednik Nemačko-ruskog foruma Ernst-Jerg fon Študnic smatra da dosadašnja pozicija Rusije prema sirijskom pitanju može da se opiše jednom rečenicom: „Ruke dalje od Sirije.“ Fon Študnic kaže da Moskva ne dozvoljava da se o sudbini njenog partnera na Bliskom Istoku odlučuje u inostranstvu. Spor između Moskve i Zapada stručnjak za Rusiju poredi sa NATO intervencijom u Jugoslaviji 1999. godine: „Rusi u svakom slučaju nastoje da spreče da u Siriji, kao nekada u Jugoslaviji, Zapad pod vođstvom Amerike, ali i Evrope, bude takoreći jedini krojač sirijske sudbine.“

Predsedavnik sirijske opozicije Mihel Kilo ispred zgrade Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi

Predsedavnik sirijske opozicije Mihel Kilo ispred zgrade Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi

Sličnog mišljenja je i Margarete Klajn iz berlinske Fondacije za nauku i politiku. Ona smatra da Rusiji nije od presudnog značaja zaštita njenih ekonomskih i vojnih interesa, već da je u igri više stvari: „Radi se o principima međunarodnog reda, koje Rusija želi da definiše na svoj način: bez vojne intervencije spolja.“

Rusija, Kina i Zapad se slažu da građanski rat u Siriji mora da bude okončan, ali na koji način, tu se mišljenja razilaze, kaže bivši nemački ambasador u Moskvi fon Študnic. Rusija trenutno vrši snažan pritisak kako na sirijske vlasti, tako i na opoziciju. U krajnjem slučaju obe strane bi trebalo primorati na razgovore, izjavio je nedavno Putin. Stiče se utisak da se uoči novog zasedanja Saveta bezbednosti UN na rešavanju sirijskog konflikta radilo više nego ikada pre.

Autori: Jens Vining / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković