1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Rusija rekorder u kršenju ljudskih prava

Čak 30.000 slučajeva povreda ljudskih prava u Rusiji čeka na razrešenje u Strazburu. Ni druge istočnoevropske zemlje ne zaostaju: Rumunija, Turska, BiH, ali i Slovenija. Problem zadaju komplikovane procedure.

Centar Groznog u Čečeniji - središta kršenja ljudskih prava

Centar Groznog u Čečeniji - središta kršenja ljudskih prava

U Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu trenutno se nalazi oko 100 hiljada žalbi. Ovaj sud proverava da li 47 država članica Saveta Evrope koje su ratifikovale Konvenciju o ljudskim pravima, zaista to i čine. Veliki broj tužbi stiže iz istočne Evrope, ali i jugoistoka. Turske, Rusije, Ukrajine... A BiH je proteklog utorka oštro kritikovao diskriminaciju Roma i Jevreja.

U Strazburu se u proceduri nalazi oko 30 hiljada slučajeva u kojima se Rusiji prebacuju povrede ljudskih prava. Pre svega u Čečeniji, zbog ljudi koji su tamo oteti, a nadležni organi protiv toga ništa nisu preduzeli. U proceduri je i 11 hiljada žalbi protiv Turske, devet hiljada protiv Rumunije i oko osam hiljada protiv Ukrajine. I u ovim zemljama često se radi o zlostavljanjima i neljudskim zatvorskim uslovima, zabranjenim demonstracijama i novinama, čime se krši sloboda izražavanja.

Na Zapadu daleko bolje stanje

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu

Aksel Miler Elšner pravnik Evropskog suda za ljudska prava kaže: „Zemlje zapadne Evrope su već 40 godina pri Evropskom sudu za ljudska prava, istočnoevropske tek od 1990-tih. To se ne sme zaboraviti“.

I protiv drugih manjih istočnoervopskih zemalja poput Bosne i Hercegovine, Slovenije, Moldavije, Gruzije je, u odnosu na broj stanovnika, uložen veliki broj žalbi zbog povreda ljudskih prava. Sudija Renate Jeger taj fenomen objašnjava na sledeći način:

„Uzeću na primer Rumuniju koja ima isti broj stanovnika kao i nemačka pokrajina Severna Rajna Vestfalija, ali protiv koje je uložen dvostruki broj žalbi u odnosu na celu Nemačku. To ukazuje na veliko nepoverenje stanovništva prema pravosuđu“.

Velika reforma – efikasniji procesi

Presude se ne donose dovoljno brzo zbog komplikovane procedure

Presude se ne donose dovoljno brzo zbog komplikovane procedure

Međutim, pod znakom pitanja je da li će u pomenutim zemljama povrede ljudskih prava ikada biti razjašnjene. Već nekoliko godina se priprema važna reforma Evropskog suda za ljudska prava koja bi trebalo da omogući efikasniji i brži rad. Tako bi o odbijanju jedne nedopustive žalbe mogao odlučivati samo jedan sudija.

Jasni slučajevi bi ubuduće trebalo da budu u nadležnosti trojice, a ne kao do sada, sedmorice sudija. Mandat sudija bi trebalo da bude produžen na devet godina bez mogućnosti reizbora. Do sada je sproveden samo jedan mali deo ovog protokola. Sprovođenje reformi od 2004. godine blokira Rusija.

autori: Dafne Gratvol / Jakov Leon

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 25.12.2009
  • Ključne reči rusija
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LDJx
  • Datum 25.12.2009
  • Ključne reči rusija
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LDJx