Rusija ne pušta Ukrajinu
Svet je 1991. bez daha pratio zbivanja u Moskvi. Na ulice su izašli tenkovi. Organizatori vojnog udara hteli su da zbace prvog čoveka Sovjetskog saveza Mihaila Gorbačova. Nisu uspeli. Tako se raspao Sovjetski Savez, mnogonacionalna država nastala na sili, koja se prostirala od Lavova na zapadu Ukrajine, do Vladivostoka na Dalekom istoku.
Posle neuspelog puča Sovjetski Savez niko nije mogao da spase. Izgledalo je da su imperijalno razmišljanje i hegemonijalni instrumenti iščezli iz repertoara ruske politike. No, to se brzo promenilo. Sve države proistekle iz Sovjetskog saveza osetile su to na svojoj koži. Trenutno to posebno oseća Ukrajina. Na jugu je Rusija izvršila aneksiju Krima, a uz rusku pomoć separatisti su zaposeli Donbas na istoku. Ukrajina se 25 godina od proglašavanja nezavisnosti još uvek hvata u koštac sa Moskvom.
Strah od ukrajinskog scenarija
A tamo su sećanja na puč pomešana s dvostrukim osećanjima. Malo ljudi je došlo na skup koji je obeležio tadašnja zbivanja. Kraj Sovjetskog saveza za mnoge Ruse još uvek predstavlja tragičan događaj, pošto njihova zemlja od tada više nije imperija koja se usuđuje da u ime neke ideologije stavi pod kontrolu druge nacije. Sećanje na puč je iz drugog razloga neugodan vlastima. Naime, hiljade Rusa se tada hrabro i na demokratski način suprotstavilo grupi oficira tajne službe i vojske. Ljudi iz te grupe i dan danas vedre i oblače u Rusiji. Oni se ničega toliko ne plaše kao demokratskog narodnog pokreta poput onog u Ukrajini.
Neuspeh puča je sovjetskim republikama doneo slobodu. Ukrajinski parlament je 24. avgusta 1991. proglasio nezavisnost, taj primer su sledile Belorusija i druge države, dok su Litvanija i Gruzija nezavisnost proglasile pre toga. Formalno su se Kijev i Moskva brzo razdružili. Međutim, Ukrajina se dugo kolebala da li da se prikloni Rusiji ili Zapadu. Tek su stalno ekonomsko i političko mešanje Rusije, ali i vojna intervencija na Krimu 2014. konačno odbile Kijev od Moskve.
Dok Belorusija pod predsednikom Aleksandrom Lukašenkom sve do danas beleži zastoj, u Ukrajini se poslednjih godina razvio jak nevladin sektor. On vrši pritisak na predsednika Porošenka i njegovu vladu da sprovede reforme i približi se Evropskoj uniji. Uprkos uspesima koji su postignuti u Ukrajini, tamo postoji korupcija. I oligarsi su ponovo pronašli svoje mesto. Reforma pravosuđa je spora. Izborni sistem je problematičan.
Rešenje nije na vidiku
Najveći problem je konflikt sa Rusijom. Dugoročno taj sukob može dodatno destabilizovati zemlju, čak bi je mogao i egzistencijalno ugroziti. Trenutno nisu na pomolu politička rešenja ni za Krim, ni za Donbas. Ni Moskva, ni Kijev nisu uradili sve da sprovedu mirovni Sporazum iz Minska. Pri tome je Rusija u boljoj poziciji. Zato je Ukrajini potrebna međunarodna podrška.
Ne bi trebalo gajiti iluzije da će Moskva u dogledno vreme povući svoje trupe iz Ukrajine i Kijev pustiti na miru. Preduboko su usađene ideje imperije u glavama političara iz Kremlja.