Rusija na Bliskom istoku – i jaka i slaba
13. decembar 2017.
„Prijatelji, otadžbina vas očekuje. Srećan put. Hvala vam na službi." Trezveno i u civilnom odelu, ruski predsednik Vladimir Putin je, u prisustvu sirijskog kolege Bašara al Asada ovog ponedeljka (11.12.) ispratio jedan deo ruskih vojnika koji su bili na službi u Siriji. Nedaleko od njega nalazio se avion koji će vojnike uoči Nove godine i Božića da odvede kućama. „Možete se vratiti kućama uzdignutih glava", rekao je prethodno u patetičnom tonu Putin. „Vraćate se svojim najbližima u svoju otadžbinu kao pobednici. Svojim roditeljima, ženama, deci i prijateljima." Na govor predsednika, jedinica vojnika u horu je odgovorila: „Služim Ruskoj federaciji!"
Pročitajte još: Putin u sirijskoj klopci
Zanos i trezvenost. Uniforme vojnika i predsedničko odelo od fine tkanine. Taj kontrast odražava i specifične izazove pred kojima se u Siriji nalazi Moskva. Opozicija koja se borila protiv predsednika Asada je poražena. Intervencija Moskve bila je pre svega usmerena na različite džihadističke grupe koje sada kontrolišu damo jedan deo te zemlje na severoistoku. Oni su istina u širem smislu pobeđeni, ali i dalje postoji šansa da se ponovo organizuju. Zato im je Putin uputio jasno upozorenje: „Ako teroristi u Siriji još jednom podignu glave, izvršićemo napad kakav do sada još nisu doživeli."
Bez iluzija oko Asada
Pored vojne, pred Rusijaom je i diplomatska akcija. Već ovog meseca trebalo bi da se održi „Sirijski kongres nacionalnog dijaloga", konferencija na kojoj bi trebalo da učestvuju i predstavnici sekularne opozicije. Ako bude po Rusiji, i oni bi trebalo da budu deo nove vlade. Samo tako, prema mišljenju Moskve, situacija u Siriji može na duže staze da se smiri.
U potpunosti je otvoreno da li će se to na kraju sprovesti sa predsednikom Asadom. Internet-magazin „Al Monitor" jasno ukazuje na pitanje koliku zapravo kreativnu snagu ima Moskva. „Istina je da se i nakon dve godine od početka ruskog angažmana u sirijskom konfliktu ne može reći koliko je Asad zapravo pod kontrolom Moskve." Očigledno je da se s njim teško može upravljati, pa čak i kada je u pitanju tako jak i uticajan saveznik. Prema pisanju „Al Monitora", u Moskvi ne gaje iluzije u vezi sa Asadovom ličnom lojalnošću, ili njegovom ambicijom da ostane i dalje na vlasti.
Pročitajte još: Tramp i Putin - dve planete, ista orbita
Trenutak za dizajnere i inženjere
To je razlog zbog čega se Moskva oslanja na diplomatsku saradnju s drugim zemljama, recimo kada je reč o konferenciji u kazahstanskom gradu Astana, koju Moskva organizuje zajedno sa Teheranom i Ankarom. Sastanci u Astani su, uspostavljanjem četiri deeskalacione zone, doveli do smirivanja situacije u Siriji.
Kada je pak reč o obnovi zemlje, u zajedničkom saopštenju koje su potpisale više arapskih, ali i zapadnih zemalja – među njima Kanada, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, ali i Evropska unija, stoji: „Da bi se podržao oporavak i obnova Sirije, moralo bi da dođe do verodostojnog političkog procesa koji bi podržala većina sirijskog naroda."
Diplomatski front
Toj grupi još pripadaju i Sjedinjene Države i Saudijska Arabija. Te dve države s pravom prate to kako će se u budućnosti podeliti politička moć u Siriji, kao i to koju će ulogu igrati Iran. SAD i saudijsko kraljevstvo, ali i Izrael koji nije u grupi zemalja-potpisnica, imaju jake interese da se ograniči moć Irana. Sve tri zemlje, ali i čitav niz drugih koje su potpisale saopštenje, želele bi da spreče da na ogromnom prostoru od Teherana do granice Izraela – dominira Iran.
Pročitajte još: Traži se umetnost diplomatije
Poseban pogled se zato upire u Rusiju koja je, zbog Sirije, tesno sarađivala sa Iranom. To, međutim, Moskvu dovodi u komplikovanu situaciju: s jedne strane je političko, isto kao i ekonomski, upućena na saradnju sa Saudijskom Arabijom, Izraelom i SAD, a sa druge strane, upravo to u Teheranu izaziva averziju. Iran, naravno, smatra da su te tri zemlje njegovi najveći protivnici. Imajući to u vidu, ta zemlja nije spremna da preda zone uticaja za koje se izborila. Po tom pitanju, Iran čak ni Rusiji ne dozvoljava da na njega utiče.
U svakom slučaju ti izazovi se rešavaju politički, a ne vojno. To se ogleda i u Putinovom nastupu prilikom odlaska prvih vojnika iz Sirije. Najveći deo ruskih vojnika se povlači, ali situacija u sirijskoj dolini, još uvek je daleko od rešenja.