Rusija menja stav o sirijskom režimu? | Politika | DW | 20.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rusija menja stav o sirijskom režimu?

U Siriji ništa novo. Sukobi, mrtvi, humanitarna katastrofa. Ali novosti dolaze iz Moskve – izgleda da Kremlj polako menja stav prema režimu Bašara al Asada. Za sada je nejasno kakve će efekte to imati.

default

Lavrov

Al Maseh se može nazvati Dedinjem Damaska – u ovoj četvrti su smeštene ambasade, rezidencije i vile armijskih oficira. Pa ipak, Al Maseh je juče postao ratna zona, poprište višesatnog uličnog rata između režimskih vojnika i dezertera. „Bili su to naoružani ljudi koji žive ovde. Izleteli su iz kuća i pucali na snage bezbednosti i vojnike“, priča jedan očevidac. U međuvremenu je Hjuman rajts voč upozorio da ima dokaza da protivnici režima vrše ozbiljne zločine, da muče i ubijaju zarobljene vojnike i pristalice Bašara al Asada.

Otpor protiv predsednika se, posle godinu dana borbi i 9.000 mrtvih, preselio bliže centru u kojem boravi sirijski diktator. Ipak, Asadov režim bi mogao da opstane veoma dugo jer dobar deo stanovništva stoji iza njega, kaže stručnjak za Bliski istok Mihael Liders. „On se neće odreći vlasti. Alaviti, manjina koja vlada Sirijom, dobro znaju da ako padne Asad, pašće i ceo alavitski režim. Alaviti su verska manjina kojoj pripada 15 odsto stanovništva, ali imaju moć u Siriji već 50 godina. Naravno da se plaše da bi sunitska većina mogla da im se osveti u slučaju promene vlasti i zato će Alaviti čuvati vlast po svaku cenu“, kaže Liders.

Rusija menja stav

Russlands Außenminister Sergei Lawrow in Syrien

Pristalice režima

Krvave sukobe do sada nije mogao da primiri ni pritisak iz inostranstva – sankcije Siriji i pozivi generalnog sekretara UN Bana Ki Muna na mir nisu delotvorni dok Moskva i Peking podržavaju sirijski režim. Međutim, proteklog vikenda je Kremlj počeo da menja politiku prema Damasku – ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da njegova zemlja „ne podržava Asada nego pravdu“. Iz Moskve je, makar na rečima, podržana nedavna posrednička misija bivšeg prvog čoveka UN Kofija Anana.

Stručnjaci prenose da je promena nastala nakon izbora u Rusiji koje je ubedljivo dobio Vladimir Putin. Raniji tvrd stav, te veto Moskve na rezoluciju o Siriji u Savetu bezbednosti, tumači se kao deo predizborne kampanje. Ipak, u tako nešto ne veruje Fjodor Lukjanov, izdavač stručnog časopisa „Rusija u globalnoj politici“: „U Moskvi su shvatili da Asadov režim nema budućnost. Pritisak na sirijskog predsednika je prevelik, a on sam počinio je previše grešaka. Takođe, promenio se i stav Zapada koji sada brine šta bi moglo da se desi nakon Asadove ere. To olakšava Rusiji da se približi stavovima zapadnih zemalja“, kaže Lukjanov.

Dragocena turska pomoć

Crveni krst je u ponedeljak saopštio da postoji načelna saglasnost Kremlja za ideju da u Siriji svakog dana nastupa dvosatni prekid vatre kako bi humanitarci dostavili pomoć stanovništvu. Ministar Lavrov je navodno obećao diplomatski pritisak na Damask u tom pravcu. Do tada, Sirija je poprište humanitarne katastrofe – samo tokom vikenda je tursku granicu prešlo novih 500 izbeglica; ukupno je preko 15.000 ljudi prebeglo iz Sirije u Tursku, koja se pokazala doraslom zadatku, kaže Mihael Liders: „Turska je vrlo dobro organizovana, rade precizno, smeštaju Sirijce u šatorska naselja, a već postoje predlozi da se omeđi bezbednosna zona u severnoj Siriji gde bi bile smeštene sve izbeglice“, dodaje Liders.

Autor: Nemanja Rujević (rg, dwtv, rtre, dpa)
Odg. urednik: Jakov Leon