Rusija između demokratije i batine

Do sada su protesti najvećim delom bili ograničeni na prestonicu Moskvu. Ali opozicioni pokret želi da pokaže zastavu širom zemlje i nada se većem broju pristalica. Opozicioni političar Denis Bilunov rekao je za DW da raste broj kritičara Kremlja: „Ljudi su primetili da nešto mogu da pokrenu.“

Medvedevljeva šargarepa…

Bilunov (43) je iskusni političar i već 10 godina u opoziciji. Bio je u pokretu Solidarnost zajedno sa bivšim zamenikom premijera Borisom Nemcovim. Pre nekoliko meseci osnovao je sopstvenu stranku, „Partiju 5. decembar“. „Ime direktno ukazuje na datum kada su održane prve demonstracije“, kaže Bilunov. Tada je narod, posle parlamentarnih izbora u Moskvi, protestovao protiv manipulacija tokom glasanja na izborima i pobede Putinove „Jedinstvene Rusije“. Kasnije je iz toga proizašao protestni pokret, kakvog u Rusiji nije bilo u poslednjih 20 godina.

Bilunov i njegove kolege danas profitiraju od liberalnih političkih reformi, koje je, nakon prvih talasa protesta, pokrenuo tadašnji predsednik Dmitrij Medvedev. „Sigurno da moramo više da zahtevamo, ali bilo bi glupo da ne koristimo ono što smo postigli“, kaže Bilunov. Jedna od reformi se odnosila i na pojednostavljivanje registracije novih političkih partija. 

…i Putinov štap

Ipak Bilunov i njegovi saborci nemaju razloga za optimizam. Od Putinovog imenovanja za predsednika u maju 2012, čini se da bi novi šef države mogao da ukine liberalne reforme svog prethodnika, kaže opozicioni političar. U leto je Putinova „Jedinstvena Rusija“ izdejstvovala užurbano usvajanje nekoliko spornih zakona u parlamentu. Jedan od zakona odnosi se na ograničavanje prava na okupljanje. Prema njemu demonstranti više ne smeju da protestuju maskirani. Za kršenje tih zakona predviđene su visoke novčane kazne. Posmatrači u tome vide pokušaj slabljenja protesta. 

I ruski sud je pokazao čvrstu ruku. Sredinom avgusta sud u Moskvi osudio je tri članice benda Pusi Rajot na dve godine zatvora, zato što su u Hramu Hrista Spasitelja izvele performans protiv Putina. Suđenje i stroga kazna izazvali su oštre kritike, pre svega u inostranstvu. Nemačka kancelarka Angela Merkel je izrazila bojazan da je ta presuda „akt zastrašivanja ruskog civilnog društva“.

Pravosuđe kao sredstvo zastrašivanja?

Neposredno posle toga u Smolensku, na zapadu Rusije, izrečena je kazna opozicionoj aktivistkinji Tajsiji Osipovoj. Protivnica Putina osuđena je 28. avgusta na osam godina zatvora. Osipova, članica partije „Druga Rusija“, navodno je trgovala drogom. Aktivistkinja za ljudska prava Ljudmila Aleksejeva iz Helsinškog odbora u Moskvi izjavila je za DW da je reč o potpuno „apsurdnim optužbama“. I šef predsedničkog Saveta za ljudska prava Mihail Fedotov kritikovao je presudu.

Rusiji predstoji još jedan politički motivisan proces. Grupa učesnika demonstracija protiv Putina u Moskvi 6. maja sedi u istražnom zatvoru. Tada je došlo i do sukoba demonstranata sa policijom. Imena uhapšenih još uvek nisu poznata. Aleksejeva smatra da to nije slučajno: „To su obični ljudi, većina njih je prvi put bila na nekom protestu.“ Ona veruje da proces ima za cilj zastrašivanje ljudi i slabljenje budućih protesta.

Opozicija zahteva nove izbore

Opozicija se nada da će pravosuđe time postići upravo suprotno i da će protesti biti sve masovniji. Organizatori „Marša miliona“ zahtevaju slobodu za sve političke zatvorenike. Istovremeno traže i prevremene parlamentarne i predsedničke izbore. Na poslednjim izborima bilo je neregularnosti, kaže Bijunov. „Otuda izabrani organi nisu legitimni.“

Autori: Roman Gončarenko / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević