1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Rusija: Izbori bez opozicije

Oko 110 miliona Rusa s pravom glasa biraće 4. decembra novu Državnu dumu. Dozvoljeno je samo sedam stranaka, od toga samo tri imaju dobre šanse da uđu u parlament. Prave opozicije zapravo i nema.

default

Više od polovine Rusa misli da su izbori pro-forme

Zapadni posmatrači i borci za ljudska prava smatraju da ne može biti reči o pravičnim i demokratskim izborima. Tog mišljenja je i većina Rusa. Njih 54 odsto veruje da je reč o protokolarnim izborima. Prema istraživanjima uglednog moskovskog centra Levada, čak dve trećine ispitanika smatra da su izbori za Dumu ništa drugo do borba među birokratskim klanovima, kojima je stalo samo do pristupa budžetu i drugim državnim resursima. Danas počinje poslednja faza izborne borbe.

„Jedinstvena Rusija“

Putin auf dem Parteitag von Einiges Russland

Najveća stranka zemlje, „Jedinstvena Rusija“ jeste čedo ruskog premijera Vladimira Putina. Desnokonzervativna stranka sa ruskim medvedom na logu osnovana je u decembru 2001. i za nekoliko godina postala je najjača politička snaga. Na parlamentarnim izborima 2007. godine „Partija moći“, kako je u Rusiji nazivaju, imala je dvotrećinsku većinu. I ovogodišnje ankete pokazuju da bi ponovo mogla da računa na takav uspeh. Stranka može da zahvali na popularnosti svom šefu Putinu. Premijer je još uvek najomiljeniji političar Rusije.

„Jedinstvena Rusija“ podseća kritičare, među njima i bivšeg sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova, sve više na nekadašnju Komunističku partiju Sovjetskog saveza. Baš kao i ona, i Putinova partija pokušava da dominira sve i isključi političke konkurente.

Komunisti druga najjača snaga

Maikundgebung Russland Kommunisten

Genadij Zjuganov

Komunistička partija Ruske federacije (KPRF) jeste jedina opoziciona snaga u parlamentu i to će i ostati. Prema anketama, komunisti bi 4. decembra na izborima mogli da dobiju i do 18 odsto glasova i time poboljšaju rezultat od pre četiri godine (11,6 odsto). Time bi bili druga najjača snaga u Dumi.

Stranka koja se zalaže za povratak Sovjetskom savezu, socijalizmu i planskoj privredi, postigla je najbolje rezultate u 90-im godinama. Na predsedničkim izborima 1996. godine šef partije Genadij Zjuganov ušao je u drugu izborni krug. Ali je izgubio od tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina.

Treća snaga

Duma-Wahlkampf in Sibirien

Vladimir Žirinovski

Partija koja takođe ne mora da se brine za ulazak u parlament jeste Liberalno-demokratska stranka Rusije (LDPR). Ultranacionalistička stranka Vladimira Žirinovskog, prema istraživanjima javnog mnjenja, mogla bi da osvoji između 10 i 13 odsto glasova. Stranka godinama stvara negativnu atmosferu protiv useljenika u Rusiji. I ovog puta će LDPR voditi izbornu borbu pod motom „Mi smo za Ruse“. Desni populisti pri glasanju u parlamentu uglavnom podržavaju vodeću stranku tako da za „Jedinstvenu Rusiju“ ne predstavljaju konkurenciju.

Stranka „Pravedna Rusija“, do sada četvrta snaga sa predstavnicima u parlamentu, moraće u decembru da se bori za ostanak u Dumi. Prema istraživanjima, ima nešto manje od sedam odsto, koji su neophodni za ulazak u parlament. Sama partija sebe definiše kao socijaldemokratsku stranku blisku politici Kremlja.

Opozicija nema šanse

Gründungsparteitag der demokratischen Opposition in Russland

Ruski opozicionari bez šansi

Kritički opozicioni glasovi u ruskoj politici skoro da nemaju nikakvu ulogu. To su iskusili prozapadno orijentisani političari poput bivšeg potpredsednika vlade Borisa Nemcova. I ove godine su on i njegovi saborci isključeni iz učešća na parlamentarnim izborima. Rusko ministarstvo pravde krajem juna odbilo je registraciju „Partije narodne slobode“ skraćeno PARNAS. Navodno je na listi članova imala imena umrlih osoba. Vođe stranke, među njima i bivši šef vlade Mihail Kasjanov, govorili su o „šikaniranju“.

Prema istraživanjima, opozicione stranke mnogo zaostaju za ostalim partijama. To važi i za liberalnu stranku „Jabloko“ kojoj od 2003. godine ne polazi za rukom da uđe u parlament. Možda je ovog puta novoosnovana stranka „Pravedna stvar“ mogla da računa sa glasovima prozapadno orjentisanih birača. Ipak partija se sama povukla iz izborne borbe. Njen šef, ruski milijarder Mihail Prohorov, podneo je ostavku. Rad stranke je podrivan i ona je postala marioneta Kremlja, rekao je Prohorov. Kremlj je to demantovao. Ko god da je u pravu, stranka više neće imati nikakvu ulogu u ruskoj politici.

Autori: Roman Gončarenko / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 23.09.2011
  • Ključne reči rusija
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/12f5i
  • Datum 23.09.2011
  • Ključne reči rusija
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/12f5i