Rusija i EU: kako uspostaviti poverenje?

EU je suspendovala pregovore o novom proširenom partnerstvu. Iako je EU situaciju na Kavkazu i u jesen protekle godine smatrala nezadovoljavajućom, ministri spoljnih poslova su ipak doneli odluku o zaokretu. Nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer je rekao: „Obnova pregovora EU i Rusije nije ničim uslovljena“. To je dovelo do smirivanja situacije. Međutim, početkom ove godine rasplamsao se sukob oko gasa između Rusije i Ukrajine. Milioni građana EU su usred zime više nedelja ostali bez grejanja. Benita Ferero Valdner, evropska komesarka za spoljne odnose je u januru izjavila: „I Rusija i Ukrajina su ugrozile sopstveni kredibilitet pouzdanih isporučilaca energenata“

Podozrenje prema „istočnom partnerstvu“

Tada je EU usmerila svoje napore ka smanjivanju zavisnosti od ruskog gasa. Ipak, Baroso je početkom ovog meseca naglasio da je Rusija važan partner za EU. „Rusija jeste i ostaje naš najvažniji isporučilac energenata, pogotovo gasa, i mi želimo konstruktivno da sarađujemo sa Rusijom". Istovremeno sa održavanjem konferencije o energentima EU je u Pragu osnovala Istočno partnerstvo sa istočnoevropskim zemljama. Ove države treba da se približe EU. Rusija je reagovala sa podozrenjem.

„Bez novih linija razdvajanja“

Ruski ambasador u EU, Vladimir Čižov, protekle nedelje je rekao da njegova zemlja nije generalno protiv ovog projekta. „Za nas je najvažniji kriterijum da se u okviru nove inicijative ne stvore nove linije razdvajanja i da se pogođene zemlje ne stave pred lažnu dilemu: da idu napred u blistavu budućnost sa EU ili da se vrate u pravcu Rusije. “U međuvremenu je održana prva sednica Saveta Nato-Rusija od zahlađenja odnosa. Ipak, odnos je opet pogoršan zbog NATO manevra u Gruziji i ruskih optužbi za špijunažu. Treba na kraju istaći da su Rusija i EU odlučile da podvuku crtu ispod devetomesečnih pogoršanih odnosa.

Autori: Kristof Haselbah/Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Saša Bojić