Rusi prvi na Marsu, Amerikanci ga kolonizuju

Najavu leta ka Marsu prenosi Di velt onlajn u intervjuu ruskog stručnjaka za svemirske letove Jurija Karaša. Njegov optimizam se bazira na činjenici da je ruska agencija za svemirske letove „Roskosmos“ počela sa konstruisanjem nuklearnog pogona za odgovarajuću raketu. Zahvaljujući njemu, putovanje do Marsa bi trajalo ne 250 dana, koliko se danas procenjuje, već duplo kraće.

Karaš naglašava da Rusija taj projekat neće moći da izgura sama, već da se nada da će ga ona sprovesti uz tehničku i finansijsku pomoć međunarodne zajednice. Za one koje zanimaju suvi tehnički detalji, izlazna brzina pogonskog mlaza iz motora rakete trebalo bi da iznosi oko 9000 metara u sekundi. Nuklearni reaktor proizvodi toplotu koja zagreva vodonik do temperature od 2000 stepeni, da bi on pomenutom brzinom izbijao iz „dizne“.

Ljudska kolonija na Marsu

U istom listu nalazimo i opširan članak o planovima američke svemirske agencije NASA da na Mars pošalje astronaute sa kartom u jednom pravcu. Reč je o ljudima koji bi na „crvenoj planeti“ ostali kao prva kolonija koja bi je naselila. Hauard Mekarti, profesor univerziteta u Vašingtonu, kaže da to spada u snove koji su deo čovekove prirode.

On prenosi da bi teoretski bila moguća proizvodnja gasova koji bi postepeno stvorili atmosferu, vazduh koji udišemo, znači, bio bi to otprilike „Total rikol: kako je sve počelo“ – samo sa ruskom nuklearnom tehnologijom. Nasmejani učenjak Mekarti deluje poluozbiljo. Samo što nije rekao: sanjajte, to bar ne košta ništa.

Roboti raznose knjige u biblioteci

U biblioteci centra „Šredinger“ u Adlershofu osim studenata možete sresti i robote. Dva prijatelja ovde na točkićima raznose knjige i to još od 2003. godine. Među predmetima naviguju sa milimetarskom preciznošću, a znaju i da se voze liftom. Špigel onlajn piše da su ova dva prijatelja koštala 120.000 evra, a proizvela ih je firma E&K Automation iz Nendorfa kod Hamburga.

Nove knjige idu na jedan od gornjih spratova, vraćene knjige idu na police čitaonice. Roboti ih jedino ne sortiraju na mesta, ali ne zato što to ne bi mogli, već zato što su pomalo kabasti pa bi smetali ljudima da priđu policama.

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković