Rusi ne žele doseljenike

Problemi su počeli kada je nožem ubijen Jegor Ščerbakov, mladi Rus, koji se sa svojom devojkom vraćao kući kroz četvrt Birjuljovo, nedaleko od Moskve. Policijski snimak, objavljen nakon ubistva, pokazuje mogućeg osumnjičenog kao osobu “neslovenskog izgleda”. Situacija je ubrzo izmakla kontroli.

Nekoliko hiljada ljudi je divljalo po Birjuljovu, uz nacionalističke slogane “Napred Rusija” i “Rusija Rusima!” Izgrednici su porazbijali izloge radnji, prevrtali automobile i napadali radnike imigrante na lokalnoj pijaci. Pre nego što je sve završeno, uhapšeno je skoro 400 izgrednika, dok je povređeno nekoliko desetina imigranata i policajaca.

Obraćajući se štampi nakon ovog nereda, moskovski gradonačelnik Sergej Sobjanin je obećao brzo pronalaženje ubice i vraćanje mira na ulice. Tokom akcije koja je usledila i trajala nekoliko sati, uhapšeno je oko1200 radnika doseljenika. Osumnjičeni, azerbejdžanske nacionalnosti, uhapšen je na pijaci u Birjuljovu i smešten u pritvor. Veliki broj izgrednika je za sada oslobođen mada će protiv nekih od njih možda biti podnete krivične prijave.

Posledica raspada Sovjetskog saveza

U vreme Sovjetskog saveza, nacionalistička pitanja su bila rešena tako što je stvoren zajednički socijalistički identitet. Posle 80 godina, u novoj Rusiji nacionalizam se ponovo javlja – pošto milioni iz susednih siromašnijih zemalja i ruskih južnih kavkaskih oblasti, u potrazi za poslom, dolaze u Moskvu i druge ruske gradove.

Oni žive u prenaseljenim stanovima, a često i u ilegalnim smeštajima u podzemlju grada. U najboljem slučaju, suočavaju se samo sa ozlojeđenošću sugrađana. U najgorem – postaju mete nacionalističkih zlostavljanja.

Pre tri godine, ubistvo ruskog navijača koje je počinio čovek iz oblasti severnog Kavkaza je izazvalo masovne ultranacionalističke nerede u neposrednoj blzini Kremlja.

Aleksandar Verhovski je predsednik centra SOVA, organizacije koja prati ksenofobiju i zločine iz mržnje u Rusiji. On kaže da su ove tenzije prvenstveno rezultat cepanja zajedničkih kulturnih veza nakon raspada Sovjetskog saveza. “Danas ljudi koji dolaze iz srednje Azije uglavnom ne znaju ruski. Pre 15 godina, ljudi su praktično dolazili iz drugog dela Sovjetskog saveza. Oni možda nisu imali istu, ali ipak sličnupozadinu. To je jako važno.”

Bez politike asimilacije

Verhovski tvrdi da mudra politika asimilacije može značajno da ublaži tenzije. Ipak, vlasti to kao da ne žele da vide.

Feodor Krašenjnkov, politički analitičar iz Jekaterinburga, grada na Uralu, kaže da je to delom zbog toga što se lokalne vlasti uglavnom ne biraju na način koji je određen političkim reformama Vladimira Putina pre skoro deset godina.

Funkcioneri, kaže on, imaju malo sluha za građane. Lokalni problemi, između ostalog i doseljavanje, se nagomilavaju, dok birokrate iskorišćavaju situaciju da izvuku mito iz poslova koje imigranti pokreću. Krašenjnkov kaže da to za rezultat ima rastući jaz između predsednika Putina i njegove ključne podrške među radničkom klasom u Rusiji.

“Putin sanja o ponovnom uspostavljanju ruskog carstva i širenja ruskih granica prvenstveno na račun srednje Azije. Možda radnička klasa u Rusiji u teoriji podržava ideju obnavljanja Sovjetskog saveza, ali oni su isto tako kategorički protiv ljudi koji dolaze iz ovih zemalja i žive u njihovim dvorištima. To im se ne sviđa. Putin nema rešenje za njih,” kaže Krašenjnkov.

"Trebalo bi da poštujemo jedni druge”

Nedavno, u džamiji u centru Moskve, Muslimani su obeležavali svoj veliki praznik, Kurban Bajram.

Aslan, mladi Dagestanac (Dagestan je najjužnija ruska pokrajina koja se graniči sa Azerbejdžanom), koji se u Moskvu doselio pre tri meseca, kaže da voli da dolazi ovde da se moli, mada većinu svog vremena provodi u gradu prodajući automobile. Obzirom na nedavno nasilje, nije mu previše stalo do toga ko kupuje te automobile... dokle god ih neko kupuje.

“Svi smo mi ljudi, hrišćani ili muslimani, to nije važno. Trebalo bi da svi poštujemo jedni druge. Svakoga dana putujem metroom i tamo je redovno nekoliko osoba koje te gledaju kao da si im upravo ubio oca. Ja nikada ne bih nekoga gledao tako. Tako sam vaspitavan,” završava Aslan.

Doseljenici se plaše, a ruski nacionalisti priželjkuju novi događaj poput onog koji se odigrao u Birjuljovu. Nevolje su na vidiku: godišnje okupljanje nacionalista po imenu “Ruski marš” zakazano je za 4. novembar, a dešavaće se u gradovima širom zemlje. Policija izveštava o novoj žrtvi koja je izbodena u Birjuljovu. S tim što je ovaj put žrtva bio uzbekistanski doseljenik.

Autori: Čarls Mejns / Nevena Cukućan

Odg. urednica: Dijana Roščić