1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Rumunija i Bugarska na sajmu vina u Nemackoj

Vino je poljoprivredni proizvod najviše simboličke vrednosti. Naime, nijedan proizvod ne doprinosi toliko prestižu i identitetu jedne zemlje kao fermentirani sok od grozdja. Što se tiče novih članica EUe, Rumunije i Bugarske, one su poznate kao liferanti jeftinijih vina. Na sajmu Provajn u Diseldorfu, najvažnijem sajmu vina u Nemačkoj, obe zemlje žele da se predstave u boljem svetlu.

Diseldorfski Provajn, najveci sajam vina u Nemackoj

Diseldorfski Provajn, najveci sajam vina u Nemackoj

Površina vinograda u Bugarskoj iznosi oko 110 hiljada hektara, i time neznatno nadilazi površinu u Nemačkoj. Bugarska vina su zastupljena na nemačkom tržištu od 50.ih godina, i to najčešće po diskontnim cenama. Od kraja 80.ih privatni investitori iz zemlje i inostranstva, počeli su da iskorišćavaju izuzetan potencijal zemlje. Danas svetski poznate sorte vinovih loza, kaberne sovinjon i merlo, već decenijama daju dobar kvalitet u Bugarskoj. Takodje mala ali odabrana skupina privatnih vinara brine se i o starim bugarskim sortama, Melnik i Mistek,od kojih se u budućnosti mnogo očekuje. Enolog, Herman Reknagel, savetnik firmi u Bugarskoj, kaže:

«Što se tiče crnih vina, u Bugarskoj možemo naći mlada i stara vina, vrhunskog kvaliteta, koja takodje konkurišu medjunarodnim cenama. 10, 15 ili 20 evra u prodavnici, to je za crno vino odlična cena.»

U osvrtu na prošlost, na tradiciju i raznovrsnost, Rumunija važi za Francusku Istoka. Stotinama godina se tamo radi na regionalnoj specijalizaciji vinogradarstva. Socijalistički sistem, usmeren ka ujednačenosti kvaliteta jeste snizio nivo, ali od političkih promena, bogati potencijal od 250 hiljada hektara je počeo da se iskorišćava. Zato se Rumunija, što se tiče modernog razvoja, naziva istočnoevropski Čile. Inače Nemačka je još uvek najveći investitor u Rumuniji. Vinfrid Zenker, ekonomski savetnik u Rumuniji kaže:

«Decenijama je vino iz Rumunije stizalo u cisternama za Nemačku, i to po poznatim imenima, devojačko groždje ili sunčev brežuljak, ali skoro da se nije izvozilo flaširano vino. Nova vina, izložena ovde i na Sajmu, teško će se prodavati u Nemačkoj, s obzirom na neznatni broj uvoznika.Ali prilikom jedne probe vina ptre tri, četiri godine, rumunski kaberne je prihvaćen kao i francusko vino.»

Proizvodnja vina u Rumuniji je najvećim delom u rukama države. Ali privatizacija je u punom jeku. Medju nemačkim investitorima najpoznatije su firme Karl Re i proizvodjač sekta Henkel Sunlajn. Ipak, promeni imidža najviše je doprineo vinar baron Jakob Krip iz južnog Tirola. On je oženio jednu rumunku iz plemićke porodice Štirbi, i sa njom otkrio svoju ljubav prema vinu i enologiji.

20 hektara površine vinove loze održava zajedno sa jednim nemački enologom i mnogobrojnom domaćom radnom snagom. Proizvodnja je moderna i na visokom nivou, i za prilično kratko vreme oni su se etablirali na rumunskom tržišut. Jakob Krip kaže:

«To je bio zaista pionirski posao. Osećao sam se kao doseljenici na Zapadu pre 200 godina. Stalno sam govorio, idemo na Divlji Istok. Morali smo da počnemo od nule. Ali tada nam je i pozitivan ekonomski razvoj u zemlji išao na ruku. Odmah smo startovali sa vrhunskim kvalitetom, i prodajnom cenom od 7 do 13 evra. Ako se ima u vidu da je prosek plata u Rumuniji 250 do 300 evra mesečno, onda bi to moglo da se poredi 50 do 100 evra, a naše mušterije su kupovale.»

Da li će se uzgajanje vinove loze u Rumuniji probiti i na medjunarodno tržište, ne zavisi samo od poboljšanja kvaliteta u zemlji. Vino postaje sve više biznis globalnih igrača. Istočnoevropska vina moraju da porade na imidžu, ali i da opstanu u konkurenciji iz Latinske Amerike i Azije.