Rumunija i Bugarska na čekanju za Šengen | Evropa | DW | 07.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Rumunija i Bugarska na čekanju za Šengen

Ministri unutrašnjih poslova EU ovog četvrtka (7.3.) odlučuju o ulasku Rumunije i Bugarske u Šengenski prostor. Te države već ispunjavaju uslove, potvrdila je Evropska komisija. Ipak, Nemačka je najavila veto.

Šengen je malo luksemburško selo u kojem je 1985. potpisan prvi sporazum o ukidanju graničnih kontrola između zemalja Evropske unije. Od tada, broj zemalja koje su potpisale taj sporazum stalno raste. Tako Šengenskom prostoru pripadaju 22 zemlje članice Unije, ali i Švajcarska, Lihtenštajn, Norveška i Island. Irska i Velika Britanija su članice Evropske unije, ali ne i potpisnice Šengenskog sporazuma.

Privremene granične kontrole na granici Španije i Francuske tokom sastanka Evropske centralne banke u Barseloni aprila 2012.

Privremene granične kontrole na granici Španije i Francuske tokom sastanka Evropske centralne banke u Barseloni aprila 2012.

U redu za prijem još uvijek stoje Rumunija, Bugarska i Kipar. Kipar ne može da pristupi Šengenu jer je njegov severni deo zaposela Turska. Prema mišljenju nekih zemalja EU, među njima i Nemačke, Bugarska i Rumunija nisu pak ispunile neophodne uslove za ukidanje međugranične kontrole sa zemljama Evropske unije.

Najvažniji kriterijum jeste sposobnost zemalja Šengena da zaštite svoje granice prema zemljama koje nisu članice EU kako bi se sprečilo ilegalno useljavanje i organizovani kriminal. Evropska komisija je, nakon višegodišnjeg prelaznog perioda, u međuvremenu odobrila tim dvema balkanskim zemljama pristupanje Šengenu. Holandija i Nemačka su skeptične i već su nekoliko puta odlagale prem Bugarske i Rumunije.

Bugarska i Rumunija „već u Šengenu

Da bi stvar bila „evropski komplikovana“, treba napomenuti da su te dve zemlje pravno već samim pristupanjem Evropskoj uniji ispunile i uslove za pristupanje Šengenu. One su se takođe samim tim obavezale na ispunjavanje svih uslova predviđenih Šengenskim sporazumom. I te zemlje to i čine. Ostalo je još jedno jedino pravilo koje je predviđeno Šengenom, a koje se još ne sprovodi: ukidanje pasoške kontrole na granicama Rumunije i Bugarske sa drugim potpisnicama Šengena.

Za građane Evropske unije sloboda kretenja u Šengenskom prostoru danas u je najvećoj meri već postignuta. Jedino se dozvoljava tokom velikih događaja, kao na primer tokom Svetskog prvenstva u fudbalu, ili pak pred samite G8 ili NATO, ponovo privremeno uvesti graničnu kontrolu. Tako je nekoliko evropskih država, predvođeno Nemačkom i Francuskom, u junu prošle godine dogovorilo mogućnost ponovnog uvođenja granične kontrole ukoliko iz neke zemlje izbeglice pokušavaju da se domognu Šengenskog prostora.

Ali pre toga se mora utvrditi da li postoji pretnja javnoj bezbjednosti. Mnogi ministri unutrašnjih poslova EU smatraju i da Grčka, zemlja teško pogođena krizom, nije više u stanju da kontroliše svoju, odnosno spoljnu granicu Šengena prema Turskoj. Mnogi strahuju da bi iz Ukrajine ili zemalja Zapadnog Balkana, u tom slučaju preko Bugarske i Rumunije mnogi mogli da ilegalno prelaze u Evropsku uniju.

Ministar odlučan da spreči zloupotrebe

Državljanima Ukrajine još uvek su potrebne vize

Državljanima Ukrajine još uvek su potrebne vize

Tako je i nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih najavio da će Nemačka uložiti veto na ulazak Bugarske i Rumunije u Šengen. „Svako ko u Nemačku dolazi kako bi ovde radio i studirao je dobrodošao. Ali onaj ko ovde dolazi samo zato kako bi dobijao socijalnu pomoć i tako zloupotrebljava slobodu kretanja, njega u tome moramo da sprečimo“, odrešit je bio Fridrih u razgovoru za magazin „Špigel“. Tu se prvenstveno misli na veliki priliv Roma.

Međutim, poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu Franciska Keler kaže da se ne sme mešati problematika Šengena i situacija u Rumuniji i Bugarskoj. „Ako su Romi građani Rumunije, onda oni imaju slobodu putovanja kao i svi drugi građani EU, ali i da se nastane u drugim državama Evropske unije. Granične kontrole ih u tom slučaju neće sprečiti“, kaže Keler.

Autori: Bernd Rigert / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković