Rovovska bitka oko evroobveznica | Evropa | DW | 24.05.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Rovovska bitka oko evroobveznica

Francuski predsednik Fransoa Oland se zalaže za uvođenje evroobveznica, u tome se sa njim slažu i šef evrozone Žan-Klod Junker i italijanski premijer Mario Monti. Nemačka kancelarka Angela Merkel to odlučno odbija.

Novi francuski predsednik Fransoa Oland uneo je nove stilske elemente na evropske samite: umesto da na konferenciju dolazi avionom – kao što je to činio njegov prethodnik Nikola Sarkozi – socijalista Oland je doputovao vozom. A sa njim je putovao i španski premijer Marijano Rahoj. Pre toga je bio običaj da se francuski predsednik, neposredno pred samit, bar telefonski kratko posavetuje sa nemačkom kancelarkom. Jasno je da se Merkelova i Oland ne slažu baš najbolje.

Oland se zalaže za uvođenje evroobveznica, u tome se sa njim slažu i šef evrozone Žan-Klod Junker i italijanski premijer Mario Monti. Merkelova to odlučno odbija. I pored toga, Oland ne želi ni da čuje za reč „spor“. „Nismo ovde da bismo se sporili. Mi kažemo jedni drugima šta mislimo – da bismo pokrenuli provredni rast. Evroobveznice su deo te diskusije.“ Olandu je u pomoć priskočio i belgijski premijer Elio di Rupo. On je rekao da mu „nedostaje strategija pokretanja privrednog rasta i vraćanja nade građanima, pre svega mladima. Ne sme se stvarati utisak da se Evropa sastoji još samo od štednje“.

Angela Merkel izričito protiv

Svi se slažu u oceni da je Evropskoj uniji, pogođenoj recesijom, potreban rast. Bez rasta nema smanjivanja deficita. Nezaposlenost, pre svega među mladima, u nekim zemljama je dosegla zastrašujuće razmere. Ali, mišljenja se razilaze kada se radi o načinima uspostavljanja rasta. Investicije u obrazovanje, podrška velikim infrastrukturnim projektima takozvanim projektnim obveznicama, jačanje Evropske investicione banke i bolja primena evropskih subvencija – o svemu tome kancelarka želi da razgovara; o evroobveznicama – ne.

„Ukazujem na pravnu situaciju. Ugovori zabranjuju međusobno preuzimanje garantija. Mi smatramo da se to odnosi i na evroobveznice“, rekla je kancelarka. Ona je dodala da evroobveznice „nisu doprinos pokretanju rasta u evrozoni“, te da su „godinama vrlo slične kamatne stope dovele do pogrešnog razvoja situacije“. Merkelova strahuje od povećanja kamata za Nemačku i pogrešnih podsticaja.

Merkel und Hollande beim EU-Gipfel am 23.05.2012

Merkelova se odlično slagala sa Sarkozijem; Početak sa Olandom ne obećava


To tako vidi i njen švedski demohrišćanski kolega, premijer Fredrik Rajnfelt, iako je njegova zemlja ostala van monetarne unije: „Vrlo sam skeptičan kada se radi o evroobveznicama. One stvaraju okruženje u kome se pravilno ponašanje kažnjava, a donosi olakšanje upravo onima koji moraju više da se potrude. Zbog toga smatram da one za obe strane predstavljaju pogrešan signal“. Doduše, na ovom samitu o tome ionako nije doneta nikakva odluka – to se očekuje tek na sledećem redovnom samitu krajem juna.

Strah od izbora u Grčkoj

Pre tog samita, ipak će biti doneta jedna važna odluka: biće održani izbori u Grčkoj. Svi već smatraju da će to biti zapravo glasanje za ili protiv kada je reč o ostanku u evrozoni. Šefovi država i vlada EU su pokušali da pošalju pozitivan signal Grčkoj. Ali, on može biti shvaćen i kao pretnja, jer predsednik Komisije EU Žoze Manuel Barozo je rekao: „Želimo da Grčka ostane u evrozoni. Mi smo uz Grčku. Naravno, očekujemo i da se Grčka drži dogovorenog.“

To znači da, ako Grci izaberu stranke koje odbijaju odredbe o štednji međunarodnih kreditora, poverioci mogu da zavrnu slavine i gurnu Grčku u bankrot. A taj bankrot bi i druge slabe zemlje poput Španije mogao da dovede u veoma neprijatnu situaciju. Španija već sada mora da na svoje kredite plaća kamate koje, kako smatra premijer Rahoj, uskoro više neće moći da podnese.

Očekivanja od ovog samita su bila mala. Zato bi redovni samit za pet nedelja zaista mogao da znači: „biti ili ne biti“. No, stručnjak za francusko-nemačke odnose Štefan Zajdendorf smartra da su razlike u mišljenjima između Francuske i Nemačke u prošlosti dovodile do kompromisa koji su bili dobri za čitavu Evropu. „Važno je da se sada brzo upotrebe provereni instrumenti nalaženja kompromisa i da se diskusija pretoči u rad, u delanje, kako bi došlo do zajedničkih rešenja.“

Autori: K. Haselbah / D. Gratftvol / S. Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević