1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Rosatom – u tajnosti do plivajuće nuklearke

U Rosatomu je zaposleno 250.000 radnika. Malo ko govori o ovoj mreži nuklearnih elektrana, odlagališta nuklearnog otpada, o naučnicima i konstruktorima. Rosatom spada u najveće i prodavce atomske tehnologije u svetu.

default

Nuklearka Kolskaja u Rusiji pod kontrolom je Rosatoma

Na video blogu, Rosatom redovno objavljuje svoje uspehe. Trenutno planira uvođenje železnice na atomski pogon. Za povučeniji nastup Rosatoma ima nekoliko bitnih razloga: Sovjetski prethodnik Rosatoma odgovoran je naime za više nuklearnih katastrofa, među kojima je i Černobilj. U to vreme politički odgovorni su bili Sovjetska država i njeno vođstvo.

Privatna ili državna kompanija?

Ko je danas zadužen za ovaj ogroman ruski nuklearni kompleks? Da li je Rosatom privatna ili državna kompanija? Na internet stranici se ne mogu pronaći odgovori na ova pitanja. Umesto toga postoji popis 67 pogona koji Rosatomu pripadaju: niz državnih naučnih instituta, privatnih i državnih kompanija i službi. Rosatom sebe vidi kao „skup kompanija, koje se bave kako razvojem nuklearnih pogona, tako i unapređenjem njihove sigurnosti“. Onaj ko tu strukturu ne razume ili je vidi opasnom nalazi se u društvu nevladine organizacija Transparensi internešnal. Ona tu vidi veoma osetljiv teren za slučajeve korupcije.

Sličnog mišljenja je nezavisni stručnjak za nuklearnu energiju Andrej Ozharovski: „Rosatom je već nekoliko puta menjao ime: nekada se zvao ‘Državni komitet za korišćenje nuklearne energije’, zatim ’Ministarstvo za atomsku energiju’. Time su Rosatomu otvorene mnoge mogućnosti. Kada je reč o nuklearnom otpadu oni kažu: mi smo državna firma, molim vas dajte nam javna sredstva za skladištenje nuklearnog otpada. Ali kada je reč o pogonima nuklearnih elektrana onda se kaže: mi smo privatno preduzeće, dakle ne pitajte ništa o sigurnosti reaktora ili našoj zaradi u inostranstvu – to su sve poslovne tajne.“

Ruski nuklearni fizičar Andrej Ozharovski radi za nevladine organizacije, kao što je „Severna alijansa za održivost“, koja okuplja istočno evropske aktiviste za zaštitu životne sredine. On posmatra pre svega Rosatomova nuklearna postrojenja, kao što je stara nuklearna elektrana na poluostrvu Kola, na krajnjem severu Rusije.

„Prva dva reaktora puštena su u pogon 1973. i 1974. godine. Njihova bezbednost nije na visokom nivou. Njihovo vreme je zapravo isteklo još pre sedam ili osam godina. Ali oni rade i dalje. Sada se čak planira i povećanje njihovog rada za sedam odsto: sa 440 na 470 megavata. To je u svakom slučaju opasno, jer uz tom slučaju pritisak i temperatura reaktora skaču iznad dozvoljenih granica“, smatra Ozharovski.

Plivajuća elektrana na Arktiku

Rosatom pri tom ne vidi nikakav problem. Po njima je to opravdano zbog „intenzivnih modernizacijskih mera, kojim su ispunjeni sigurnosni zahtevi Međunarodne organizacije za nuklearnu energiju“. Tako piše na Rosatomovoj internet stranici. U jednom drugom dokumentu - takođe na internetu – potvrđuje se povećanje kapaciteta, ali bez preciznog navođenja brojki.

Andrej Ozharovski ističe da sličan problem i kod ostalih ruskih elektrana i podseća da je samo u februaru, u samo 11 dana, iz sigurnosnih mera moralo da se isključi pet nuklearnih elektrana. Rosatom se zbog toga ne uzbuđuje: uskoro će na Arktički okean da bude dovučena plivajuća nuklearna elektrana.

Autori: Ahim Nur / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 18.07.2011
  • Ključne reči rosatom
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/11yZQ
  • Datum 18.07.2011
  • Ključne reči rosatom
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/11yZQ