1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Romska gimnazija u Madjarskoj

Šanse za boju budućnost. U gimnaziji "Gandi" u Pečuju deca Roma stižu na maturu

Romi iz Srednje i Istocne Evrope

Romi iz Srednje i Istocne Evrope

U komunističkoj diktaturi u Srednjoj i Istočnoj Evropi Romima je bilo gotovo nemoguće da svoju decu pošalju u školu. Mnoga romska deca školskog uzrasta školu su pohadjala neredovno ili nikako, ne samo zbog toga što su od drugih učennika i nastavnika bivali zapostavljani, već takodje i zato što u državnim školama nisu imali priliku da uče sopstvenu istoriju, i jezik. Deca Roma koja su položila maturu spadaju u izuzetke. Ali sada u Pečuju postoji Romska gimnazija...

15 godina nakon sloma komunizma situacija u kojoj žive Romi u više regija Srednje i Istočne Evrope bitno je poboljšana. To je učinjeno kroz prihvatanje u Evropskom programu, ali takodje i u nacionalnim projektima sa Romima u Rumuniji, Slovačkoj ili Madjarskoj. Pri tom je još uvek izuzetno visok broj romske dece bez ikakvog obrazovanja. Posledice su male šanse za kvalifikovan posao, socijalna marginalizacija i zatvoren krug iz kojeg teško da ima izlaza.

Mnogo je romske dece koja još u najranijem uzrastu moraju da zaradjuju za život svoje porodice. Od roditelja i rodjaka oni uče da se ne mogu osloniti na ne romske institucije. Mnogi roditelji takodje nisu pohadjali škole, što je bilo od odlučujućeg značaja u sticanju iskustva i kasnijem životu u porodici ili na ulici.

Gimnazija "Gandi” koja je 1994.te otvorena u Pečuju, do nedavno je bila jedina škola u Madjarskoj u kojoj su mladi Romi mogli da se pripremaju za studije. Ali lagano su počele da se otvaraju i druge škole. Karin Adamek je gostujuća profesorka iz Nemačke koja govori o problemima sa kojima se Romi susreću u ”normalnim” školama.

”U mnogim Madjarskim školama ima pokušaja podvajanja madjarske od romske dece. Roditelji ne žele da njihova deca pohadjaju školu zajedno sa Romima... Preovladjujuće predrasude su; oni su prljavi, kradu i tome slično...To dalje znači da oni ne dobijaju adekvatno obrazovanje, niti su nastavnici dovoljno zainteresovani, tako da Romska deca na kraju ne mogu ispuniti uslove za nastavak školovanja".

Gimnaziju ”Gandi” u Pečuju u ovom trenutku pohadja 256 učenika, što je upečatljiv broj, ako se zna koliko je teško decu koja se dobrovoljno opredeljuju za gimnaziju. Učitelj i socijalni radnik putuju kroz zemlju od jednog do drugog romskog naselja, i pokušavaju da ubede roditelje i motivišu decu. Romi su veoma sumnjičavi: Hoće li deca biti odvojena od sopstvene kulture? I naravno troškovi školovanja...

”Školovanje plaća država preko jedne fondacije. Postoje tri sponzora ; Projekt menadžment Gete Instituta, Nirman Fondacije u diseldorfu i i ŠulcPpejer frime za uredjenje biblioteka. Pkola plaća sve, čak i prevoz do kuće.”

Fondacija Gandi 1994. Te godine osnovala je gimnaziju koja ima četiri razreda, odnosno posle 12 godina školovanja stiže se na maturu. Oko trećine učenika prekida školovanje. Mnogo devojaka uda se veoma rano, što spada u romsku tradiciju, a mnogo mladića mora vrlo rano da počne da zaradjuje za preživljavanje svojih porodica. Ali 20 do 30 učenika svake godine uspe da maturira i da se kvalifikuje za studije. Pojecinci žele da postanu nastavnici, socijalni radnici ili advokati kako bi bili od koristi svojoj zajednici.

Novina je da od kraja marta Gandi gimnazija u Pečuju ima i dodatne mogućnosti za učenje i sport; u saradnji sa Budimpeštanskim Gete institutom otvorena je biblioteka. Šefica Gete instituta, Ulrike Krajenberg priča kako je došlo do ove ideje...

"Škola do sada nije imala biblioteku u ovoj formi. Ona je bila san direktora da deci učini dostupnim literaturu, i to upravo ovoj deci koja kod kuće nemaju kontakt sa knjigama.

Inicijatori se nadaju da će projekat zaživeti i u drugim regionima i zemljama kao na primer u Srbiji, Hrvatskoj ili u Rumuniji, kako bi deca i tamo mogla da koriste biblioteke.

”Mi se nadamo da će ovakve biblioteke postati dobar model. Ovo je bio pilot projekat, koji će, nadamo se prihvatiti i okolne zemlje suočene sa sličnom problematikom. "

Kristijan Stefanesku