Romi na putu ka „obećanoj zemlji“ | Politika | DW | 26.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Romi na putu ka „obećanoj zemlji“

Mnogi Romi iz Makedonije i Srbije zatražili su poslednjih nedelja azil u EU. Iako makedonski MUP upozorava da zloupotreba povlači za sobom i oduzimanje socijalni primanja, mnogi, ipak, kreću ka „obećanom Zapadu“.

Sve je očigledno veoma dobro organizovano: prvi cilj izbeglica iz Makedonije (uglavnom Roma) je Kosovo. Radi se pre svega o onim porodicama kojima je već jednom odbijen zahtev za dobijanje azila u nekoj od evropskih zemalja pa su im stoga makedonske vlasti zabranile napuštanje zemlje. Jedino što im preostaje kako bi se ponovno domogli „obećanih zemalja“, jeste ilegalni prelazak granice. Tu ih čeka kombi i obećanje da će biti preveženi ka nekom od željenih ciljeva u Evropskoj uniji. Tamo se podnosi zahtev za dobijanje političkog azila, a dok se taj zahtev ne reši (u većini slučajeva negativno) podnosioci primaju socijalnu pomoć. Čak se i oni kojima se zahtev odbije, vraćaju kući kao „bogataši“. Tako to barem obećavaju krijumčari koji čitave porodice prebacuju na zapad Evrope.

Deca iz romskog naselja Šuto Orizari pored Skoplja

Deca iz romskog naselja Šuto Orizari pored Skoplja

„Bogatstvo“ na Zapadu

Računica tih kriminalaca je više nego jasna. „Prevoz“ jedno porodice prema obećanom Zapadu košta između 800 i 1.000 evra. Pritom prosečna mesečna plata u Makedoniji iznosi 335 evra. Mnoge porodice se zadužuju, a u slučaju da se ipak ne domognu Zapada, gube sve. No rizik se ipak isplati, kaže Asan Rašidov iz romskog naselja Šuto Orizari pored Skoplja. „Romi koji su bili u Francuskoj ili Nemačkoj govore o velikodušnoj novčanoj pomoći u iznosu od 2.000 evra mesečno. Čak i ako ih odmah proteraju, s tim novcem mogu ovde da prežive celu godinu“, objašnjava Rašidov. Zbog toga i cveta posao s krijumčarenjem ljudi.

Baš zbog toga se javila bojazan u zemljama Evropske unije od zloupotrebe socijalnih sistema i politike pružanja zaštite izbeglicama. Jer, politički azil je namenjen samo onima koji su politički progonjeni, a ne onima koji zbog ekonomskih razloga napuštaju svoju zemlju. Poslednjih meseci broj podnosilaca zahteva iz Srbije i Makedonije naglo je porastao.

Manje primalaca socijalne pomoći

Makedonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorava sve one koji „zloupotrebljavaju slobodu kretanja“ da time rizikuju socijalnu pomoć u Makedoniji. „Ako neka osoba napusti zemlju, ne može i dalje da očekuje socijalnu pomoć ovde u Makedoniji. To se odnosi i na one kojima je odbijen zahtev za dobijanje azila u inostranstvu“, kaže Davor Politov iz Ministarstva unutrašnjih poslova Makedonije.

Međutim, kritičari smatraju da upravo zbog toga vlasti u Makedoniji čine malo ili gotovo ništa kako bi svoje građane sprečile ili odvratile od podnošenja zahteva za azilom na Zapadu jer svaki građanin koji nije u Makedoniji, nije ni na teretu socijalnim službama. Broj primalaca socijalne pomoći u Makedoniji je, prema zvaničnim podacima, od prošle godine pao za oko 7.000.

Sve više romske dece u školama

Sve više romske dece u školama

Pomaci, ali nedovoljni

Vlada u Skoplju pokušava da, pored pojačane policijske kontrole, problem rešiti i kroz različite projekte integracije Roma, koji se finansiraju i iz sredstava Evropske unije. Tako je doneta odluka da 10 odsto novoizgrađenih stanova bude uključeno u socijalni segment, a i integracija romske dece u vrtiće pokazala je prve rezultate. U međuvremenu i 80 procenata romske dece pohađa osnovnu školu. Ipak, uprkos takvom napretku, život Roma u Makedoniji, ali i u Srbiji, je sve samo ne lak. Tako je san o obećanoj zemlji još uvek sveprisutan, a za mnoge je upravo Nemačka ta „obećana zemlja“.

Autori: K. Blazevska / Z. Arbutina
Odgovorni urednik: I. Đerković