1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Romi i bez osnovnog (obaveznog) obrazovanja

U Hrvatskoj, prema zvaničnim podacima, živi gotovo deset hiljada Roma, ali pretpostavlja se da je taj broj višestruko veći - čak 40.000. Reč je o izuzetno marginalizovanoj grupi.

Rome je u svojoj preambuli, kao jednu od 22 nacionalne manjine, prepoznao i Ustav Republike Hrvatske, a imaju i svog poslanika. Uprkos svemu, mnogi će reći da je reč o najugroženijoj nacionalnoj manjini obeleženoj siromaštvom, nedostatkom obrazovanja i tradicijom koju ostali građani Hrvatske doživljavaju preprekom za takozvani normalan život. Upravo ti razlozi uslovljavaju jedan drugi, pa je društveni napredak te manjine gotovo neuočljiv.

Siromaštvo i nedostatak osnovnih životnih uslova, često vode i struje, dovodi do odbačenosti koja, pak, rezultira ranim napuštanjem obrazovnog sistema i nesnalaženjem na tržištu rada. U takvom začaranom krugu Romi se najčešće bave svojim tradicionalnim zanimanjem – sakupljanjem sekundarnih sirovina. Prema evropskom proseku, Romi žive desetak godina kraće od ostatka stanovništva, gotovo po pravilu su nezaposleni i samo jedna desetina njih započinje srednjoškolsko obrazovanje.

Umesto udaje, odabrala školu

Kroatien Roma

Melanija Mešić jedina Romkinja u srednjoj školi

Jedna od onih koja se izdvojila iz opšte slike je zagrebačka Romkinja Melanija Mešić, učenica trećeg razreda Prve ekonomske škole. Ta jedina Romkinja u školi kaže da nije imala problema zbog svoje manjinske pripadnosti, da je uvek bila prihvaćena među drugom decom i da nikada nije iskusila uvrede na račun boje svoje kože. Melanija već planira i dalje školovanje, odlučna u preskakanju svih prepreka koje su joj društvo i nasleđe postavili.

„Htela bih da upišem Ekonomski fakultet u Zagrebu. To je ona sigurna varijanta. Ali bih htela da studiram i u inostranstvu“, priča nasmešena srednjoškolka za DW. Taj drugi, njoj draži scenario, temeljno je istražila jer je sestra njene prijateljice studirala biznis i menadžment u Velikoj Britaniji. „Tamo studiraš tri godine i onda četvrtu magistriraš. Ovde kod nas studiraš četiri godine i tek na petoj godini biraš smer.“

Osnovna škola se, priseća se Melanija, razlikovala od srednje. U njenom razredu bilo je šestoro Roma, ali je jedino ona uspela da završi osnovno obrazovanje. Svi ostali su se „pogubili na putu“, padajući iste razrede i po nekoliko puta da bi na kraju odustali. „Meni je tata rekao da ću, ako ne budem išla u školu, morati da radim. Rekao je da neće da me finansira. Verovatno bih morala i da se udam. Učim na tuđim greškama“, tvrdi razgovorljiva tinejdžerka. Iako se izdvojila od njih, vršnjaci je, kao i porodica, podržavaju. „Sada kažu da im je žao što nisu i oni upisali srednju školu.“

Država im plaća završetak školovanja

Kroatien Roma

Snježana Martinović kritikuje državu

Snježana Martinović, administrativna sekretarka Udruženja Roma Zagreba i Zagrebačke županije nije Romkinja, ali odlično poznaje stanje na terenu. Kaže da je vrlo malo Roma u srednjoškolskom sistemu, s obzirom da velika većina njih ne završi ni zakonom propisano osnovno obrazovanje. Najčešće odustanu u petom razredu. „Neki dan me je nazvala jedna osoba i pitala kako može da nastavi školovanje koje je prekinula u petom razredu osnovne škole“, priča Snježana Martinović za DW i objašnjava da je jedan od ciljeva Nacionalnog programa za Rome upravo nastavak školovanja. „Ako su prekinuli osnovno školovanje, pruža im se mogućnost završetka osnovne škole i osposobljavanja za neki od poslova. To neće biti srednja stručna sprema, ali mogu da postanu pomoćni radnici u kuhinji, skladištu ili nešto slično i to na teret Ministarstva nauke, obrazovanja i sporta.“

U Udruženju tvrde da Romi često ne završavaju osnovnu školu, delom zbog kulturoloških razlika, ali smatraju da je ipak glavni problem nemaština. Veliki broj romske dece živi u neprihvatljivim uslovima, bez komunalnog minimuma. „Normalno je da ih, čim malo odrastu, pošalju da skupljaju otpad jer moraju da prežive“, priča Snježana Martinović. Ali i među Romima postoje višestruke podele, gotovo kaste, o kojima zavisi sudbina njihove dece.

Prema najgrubljoj podeli, možemo ih razvrstati na one koji žive nomadski i one koji su stacionirani na jednom mestu. „Ako neko ne menja boravište i prihvati sredinu u kojoj je, veća je mogućnost da će dete slati u školu, jer druga neromska deca koja ga okružuju idu u školu. Imamo tako lepih primera poput dečka koji je iz Čakovca dolazio u naše Udruženje na informatičko opismenjavanje. Završio je saobraćajnu školu, išao na razna takmičenja i osvajao nagrade. Sve zavisi od sredine iz koje dolaze“, kaže Martinović.

Ni nakon 20 godina nemaju ličnu kartu

Iako se pomaci vide, u Udruženju misle da država ipak ne čini dovoljno, posebno na području regulisanja njihovih građanskih statusa. Postoje, na primer, brojni slučajevi ljudi koji u Hrvatskoj žive već 20 godina, ali nemaju lične karte i državljanstvo. Neki od njih su čak i rođeni u Hrvatskoj, ali su se tokom ratova devedesetih selili i nisu sredili dokumentaciju. „Oni sada nemaju ništa pa čak ni zdravstveno osiguranje. I kada ga pustite u birokratiju, ona ga pojede. Pre dve godine država je plaćala advokate koji su im u tome pomagali, sada toga više nema“, ukazuje na jedan od najvećih problema sekretarka Udruženja Roma Zagreba i Zagrebačke županije.

Istovremeno, i neki istaknuti Romi u Hrvatskoj, poput saborskog poslanika Veljka Kajtazija, ističu da Romi nisu svesni da, osim prava, imaju i obaveze, a uz sve to nisu spremni da menjaju način na koji žive. Tako često uništavaju i ono malo infrastrukture koja im se izgradi u njihovim često i nelegalnim naseljima koja tako zbog gomilanja smeća i nehigijenskih uslova postaju potencijalni izvori bolesti na mapama većih hrvatskih gradova.

Autor: Siniša Bogdanić, Zagreb
Odg urednik: Nemanja Rujević