Rols-Rojs sa električnim motorom

To može mnoge da sablazni. Jer, jednačina je do sada bila jednostavna: RR jednako 12 cilindara. 6,7 litara zapremine koji rade tako tiho da ga prolaznici ne čuju. Ovde je u pitanju verzija sa dva elektromotora i ukupno 394 konjske snage. Od nula do 100 ubrzava za nešto manje od 8 sekundi. Maksimalna brzina mu je ograničena na 160 kmh, jer je to granica razboritog raspolaganja električnom energijom. A energije je ovom vozilu potrebno dosta, jer opslužuje i klima uređaje i stotinak malih pomagala, od ambijentalnog osvetljenja do frižidera za šampanjac.

U odnosu na svog benzinskog kolegu, ovaj automobil ima bolje ubrzanje, još tiši, da ne kažem, nečujan motor, i bolje ubrzanje.

A vlasnik Bugatija, Folksvagen, dao je, kako prenosi Auto bild onlajn, zeleno svetlo za proizvodnju modela Galibije, svakako najbrže i najjače limuzine na svetu. To je Bugatijev odgovor na modele poput Poršea Panamere ili Aston Martina Rapid. U prodaji bi trebalo da se nađe 2013. godine. Za milion evra.

Sa 1000 konjskih snaga i maksimalnom brzinom od oko 400 kmh, imaće, naravno, jezive performanse, ali i biti remek-delo dizajna. Kao osnova za ovu skulpturu na točkovima poslužio je čuveni model Atlantik iz 1938 godine, od koga su preuzeti neki istorijski detalji, na primer, kresta na krovu i zadnjem delu vozila, u koju je kod Galibijea ugrađeno i treće stop-svetlo. Kokpit je stilizovan jednostavno i istovremeno raskošno.

Model će imati Vejronov motor od 16 cilindara, a moći će da se bira pogon na benzin ili etanol. Osam hiljada kubika pokreću dva kompresora. Na ovom automobilu je mnogo toga jedinstveno, pa i poklopac haube, koji kao u stara vremena, ima dva krila. (Bild 1). Unutra su četiri sedišta, a automobil će biti rađen najvećim delom ručno u Molshajmu u Elzasu. Naziv Galibije dobio je po jednom od najtežih planinskih prevoja u biciklističkoj trci Tur de frans. Stručnjaci u dizajnu inače vide uticaj nemačkih vlasnika, jer odnovna forma zadnjeg dela vozila podseća na Poršea Panameru, ali još više na Folksvagenovu studiju D1 prezentiranu još 1999.

Pripremio Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon