Rok na stazi Formule 1

Zapravo je sve kao i uvek. Zastrašujuće kao i uvek. Skoro 85.000 gledalaca, Nirburgring puca po svim šavovima, 83 grupe se smenjuju na tri bine. I ne samo što se smenjuju, nego još i svakih 30 sekundi pitaju publiku da li je tu, hoće da "vide ruke gore" a metalci traže i da publika pravi ljudski vrtlog, kovitlac.

Posetioci na tribinama se žale da loše vide binu, a oni koji su na livadi pred binom se žale da je težak i mučan put do VC-a ili štandova sa pivom. A i vreme je takvo da se čovek ili topi na suncu i betonu ili se davi u vodopadima kiše. Ali, šta to „Rok na ringu“ čini i pored svega fascinantnim? Osećaj zajedništva! Sledeće godine se ponovo okupljamo. Ovo je kolektivna magija. Tu se dešavaju nezaboravne stvari.

Sve više žena na festivalu

Ovogodišnjem festivalu je još i pre otvaranja prigovarano da ima najlošiju listu učesnika svih vremena. Da su bendovi kao što su „Sinovi Manhajma“, „Koldplej“ ili „Harts“ apsolutno neprikladni. Ali, možda je Andre Liberberg, sin legendarnog organizatora Mareka Liberberga, osetio nešto u vazduhu.

Jer, prvi put su posetioci imali utisak da je prisutno više ženskih nego muških gledalaca. Žene su jednostavno bile vrlo aktivne pred binom, aktivnije od svojih jačih polovina, bar u kasnijim večernjim satima. Ponašanje većine muških posetilaca može ovako da se rezimira: „Jasna stvar: biti pijan i gledati bendove“ – kao što nam je rekao jedan posetilac.

Ove godine, 40 odsto karata je prodato i pre nego što se znalo ko će sve nastupati. „Rok na ringu“ je karneval za one koji ne vole karnevale. Tri dana oslobađanja neiživljene energije, valjanja u blatu i slavlja sa najvećim bendovima planete, koliko god ih neko voleo ili ne voleo.

Autori: Uli Hose Anders / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević