Rohanijev poziv u pomoć
16. avgust 2017.
Politika je puna paradoksa. To se, više nego igde, pokazuje na Bliskom istoku. Tamo je iranski predsednik Hasan Rohani upravo doveo u pitanje najveći spoljnopolitički uspeh tokom njegovog mandata. Pri tom se može poći od sledećeg: sigurno je da nije Rohanijeva želja da odustane od dogovora o nuklearnom naoružanju koji je postignut 2015. godine. Njegova pretnja da će, u slučaju daljih sankcija SAD odustati od sporazuma, može se shvatiti kao poziv u pomoć da se ne dozvoli da stvari odu tako daleko.
Sporazum o atomskom naoružanju ima mnogo neprijatelja: U Vašintgonu, Tel Avivu, Rijadu, ali i u samom Teheranu. A iranski protivnici se mobilišu. Paradoksalno je da se to ubrzava otkako je Rohani na poslednjim izborima u maju odneo ubedljivu pobedu. Konzervativni establišment pod vođstvom religioznog vođe Alija Hamneija, otada čini sve kako bi Rohaniju suzio prostor za delovanje i torpedirao nade u otvaranje ka Zapadu, što žele Rohani i većina stanovništva.
Hasan Rohani je tokom svog prvog mandata mnogo svog političkog kapitala investirao u približavanje Zapadu i sporazum o atomskom naoružanju. Sada mu se to vraća kao bumerang, jer se Iranu uskraćuju dividende od tog sporazuma. To pokazuje vlada u Vašingtonu koja stoji na kursu konfrontacije s Teheranom, uvodi nove sankcije i očigledno traži način da raskine ugovor. Ona pritom govori i o promeni režima u Teheranu.
Američke sankcije
Američka politika zasnovana na uvođenju sankcija za posledicu ima i to da se evropske firme uzdržavaju od angažmana u Iranu jer se plaše kaznenih mera iz Vašingtona. To naročito važi za banke i finansijske institucije, a bez njihove pomoći u finansiranju ne može se ni trgovati. Rezultat toga jeste da se rad evropskih firmi ne reguliše u Briselu, već u Vašingtonu. Iranska intergacija u svetsku ekonomiju tako ostaje nemoguća misija.
Agresivna politika Vašingtona jača jastrebove u Teheranu. Rohani to mora da uzme u obzir. U nedelju je iranski parlament povećao budžet za raketni program i Revolucionarnu gardu. Pritom, naravno da vlastodršci u Iranu bacaju pogled i ka Severnoj Koreji. Da bi njegov režim preživeo Kim Džong Un igra na kartu nuklearnog zastrašivanja – tim više što je pritisak spolja veći. I on to do sada radi uspešno. Moguće je i da neki u Teheranu žele povratak na nuklearnu opciju.
Sporazum o nueklarnom naoružanju je svijet učinio sigurnijim
Pri svemu tome jedno je sigurno: sporazum sa Iranom funkcioniše. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEO) je u šest izveštaja potvrdila da Iran poštuje Akcioni plan sporazuma (Joint Comprehensive Plan of Action – JCPOA). Iran je uočljivo dalje od atomskog oružja nego pre tri godine. Svet je postao sigurniji. To je mnogo! Naravno, od sporazuma o nuklearnom naoružanju ne sme se očekivati da postigne stvari koji njime nisu ni predviđene, kao što su dobro vladanje Irana u drugim političkim konfliktnim područjima, kao što su recimo Sirija, Irak ili Liban.
Zbog toga je važno da se Evropljani i dalje zalažu, ne samo za Sporazum o atomskom naoružanju, već generalno za jačanje usmerenih snaga u Iranu – kao što je to bio slučaj pre desetak dana, kada je šefica diplomatije EU Federika Mogerini boravila u Teheranu na svečanoj inauguraciji Rohanija na mesto predsjednika Irana.