Rogozin se vraća kući

Od ledenog doba do kooperacije - najpre je sukob u Gruziji doprineo mirovanju odnosa, potom je Nato doneo odluku o zajedničkom raketnom štitu sa Rusijom. Notu tim odnosima uvek je davao Dmitrij Rogozin, ambasador Rusije pri Natou. Nakon četiri godine, on se vraća u Moskvu gde preuzima funkciju zamenika potpredsednika vlade. Ali, i dalje bi trebalo da se bavi protivraketnom odbranom čime se nagoveštava ponovno pogoršanje odnosa: SAD i Rusija, naime,vode spor oko protivraketne odbrane.

Tvrd pregovarač

Nema konferencije za novinare bez knjiga – pre ili posle konferencije za štampu, Dmitrij Rogozin voli da ih deli. Naslov najnovije knjige glasi: „Sokolovi mira – beleške ruskog ambasadora“. Na slici, na naslovnoj strani, on u odelu sa praćkom u ruci. Tipično za Rogozina! Malo provokativan, sa puno humora, ali u suštini, uvek sa političkom porukom.

Među diplomatama u Briselu, Rogozin važi za inteligentnog, tvrdog pregovarača, talentovanog diplomatu sa političkim ambicijama. To je očigledno poznato i vođstvu u Moskvi. Zato on sad prelazi na položaj potpredsednika vlade. Doduše, njih je u ruskoj federaciji ukupno sedam , pa ipak, ova nova funkcija predstavlja veliki skok u karijeri. Njegov zadatak je da reorganizuje industriju naoružanja, a ostaje nadležan i za saradnju sa Nato savezom kada je reč o protivraketnom štitu.

„Ukoliko protivraketna odbrana bude upravljena protiv nas, moraćemo da obezbedimo adekvatni odgovor. To znači da je novac, koji SAD investiraju za taj sistem, bačen kroz prozor“, rekao je Rogozin. On upozorava na opasnost od ponovne trke u naoružavanju. Njegov zahtev glasi: zajednička protivraketna odbrana. To predstavlja problem za Nato – a pre svih za SAD.

Zahlađenje odnosa – uobičajena pojava

Doduše, 28 država članica saveza je sa Rusijom zaključilo kooperaciju na samitu u Lisabonu 2010. Ali, pregovori zapinju. Amerikanci ne mogu da zamisle zajednički sistem sa ruskim vojnicima u kontrolnom centru. Stoga su SAD predložile dva sistema. To, pak, Rusima nije dovoljno. Oni zahtevaju međunarodno-pravno obavezujuće obećanje da protivraketni štit nije upravljen protiv Rusije. A to je, opet, Amerikancima previše. Pregovarač do maja moraju da pronađu rešenje, pošto bi kooperacija trebalo da bude zaključena na sledećem samitu.

Ukoliko se ne postigne saglasnost, odnosi između Nato i Rusije ponovo će se naći na najnižoj tački. To za Rogozina ne bi bilo ništa novo. Na njegovoj poslednjoj konferenciji za štampu u svojstvu ambasadora u Briselu on se osvrnuo na proteklo vreme. Rogozin je izjavio da je u Brisel došao pre četiri godine. A kada je izbio sukob između Rusije i Gruzije, tadašnji generalni sekretar Natoa Jap de Hop Shefer saradnju je, prema njegovim rečima, stavio na led. „Kada nam je savet Natoa i Rusije bio naviše potreban, on se nije sastao“, rekao je Rogozin.

Situacija se kasnije ponovo smirila. Novi generalni sekretar Anders Fog Rasmusen insistirao je na razgovorima- on je ponovo oživeo savet Nato-Rusija. Rogozin napušta Brisel, ali će i dalje biti na čelu tima na pregovorima o protivraketnoj odbrani.

Autori: Kristof Presl / Mrijana Kine Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević