1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rodna ravnopravnost "mrtvo slovo na papiru"

Zemlje jugoistočne Evrope teže izgrađuju ravnopravnost polova u društvu, jer imaju nestabilnu političku i ekonomsku situaciju. Promena na bolje ima, ali one su spore i uglavnom ostaju „mrtvo slovo na papiru“.

default

Još uvek daleko od ravnopravnosti

Žene nisu dovoljno zastupljene u nacionalnim parlamentima, vladi i pravosuđu, pa borba za ravnopravnost žena i zakoni koji se u tu svrhu donose, ne donose mnogo rezultata.

U zemljama jugoistočne Evrope postoje razne ženske organizacije i ženski lobi koji se bavi evropskim normama za ravnopravnost polova, pokušavajući da napravi određene promene i zakone. Međutim, ti zakoni ne koriste mnogo običnim ženama, jer one imaju druge probleme ekonomske i socijalne prirode, ocenjuje Andrea Špehar, politologinja iz Zagreba koja trenutno radi na Univerzitetu u Geteborgu.

Zbog velike regionalne razlike na Balkanu, posebno su ugrožene žene sa sela koje zbog poštovanja tradicije i starih običaja nemaju mnogo izbora za razliku od žena koje žive u većim gradovima. Njihov život je urbaniji, one su obrazovanije i imaju bolje šanse da izgrade poslovnu karijeru, kaže Andrea Špehar.

”Sve političke strukture i institucije se moraju promijeniti da bi ravnopravnost polova mogla imati nekog uticaja na život ljudi. Najveća greška u svemu su baš političari i birokrate, jer su korumpirani, tako da ljudi vrlo teško ostvaruju i ona prava koja imaju.”

Polovina diplomiranih ljudi su žene

Dossierbild Frauenquote Frauen in Führungspositionen Gleichberechtigung Nr. 3

Problem zemalja jugoistočne Evrope je i taj što ne postoji javna rasprava o ravnopravnosti polova, smatra Špehar. Istovremeno poručuje da se o ovoj temi moraju voditi diskusije, a ne samo donositi zakoni o kojim većina ljudi ne biva informisana. Aktivistkinja za ženska prava iz Srbije Zorica Mršević komentariše da muškarci nikada neće reći da su protiv rodne ravnopravnosti sve dok se to svodi na apstraktne izjave i stvari. Međutim, kada se problem konkretizuje tako što neki od muškaraca ženama moraju ustupiti svoja mesta i funkcije, onda i odnos muškaraca prema ženama poprima potpuno drugi oblik. Zorica Mršević objašnjava:

”Onda počinju razni podmukli načini diskreditacije i kompromitovanje žena koje se nalaze na sceni. Prvo se generalno kaže ”mi nemamo žena”, što je potpuna besmislica. Matematički može da se dokaže da ima puno žena koje su veoma stručne u svim našim zemljama. Još uvek je nasleđe komunizma da su oko polovine svih diplomiranih ljudi – žene.”

Kosovo prednjači na Balkanu

Zorica Mršević smatra da je po ovom pitanju uz Sloveniju, najveći iskorak na jugoistoku Evrope, napravilo Kosovo. Uvođenje svih institucionalnih mehanizama i kvote od 30 odsto žena u Parlamentu Kosova postignuto je samo zahvaljujući snažnom prisustvu raznih struktura Međunarodne zajednice, ocenjuje Mršević i dodaje:

”Problem je i sa onim zemljama koje nisu bile nekada delovi bivše Jugoslavije. Rumunije i Bugarska su postale članice Evropske unije, a da su sa tim mehanizmima jako rudimentarni. Mađarska takođe. Mi svi mislimo da u Mađarskoj stvari divno stoje, jer vidimo da imaju jedan viši generalni standard življenja, ali rodne ravnopravnosti, bar što se tiče tog institucionalnog nivoa, ima čak mnogo manje nego u bilo kojoj balkanskoj zemlji”, objašnjava Mršević.

Autor: Selma Filipović
Odg. urednik: Jakov Leon