Roditelji preteruju u kupovini igračaka?

U gostima kod devetogodišnjeg Julijana iz Madrida su dva druga. U malenoj sobi je bučno, ali veselo. Na policama, i ispod njih u kutijama leži mnoštvo igračaka i video kaseta.

Deca se igraju. Julijan objašnjava smisao jedne igre: “Razmenjujemo slike i pravimo video igrice.”

Soba je u haotičnom stanju. Julijanova majka Paloma se drži za glavu i pita se sa kojom igračkom se deca trenutno uopšte igraju. Igračaka je toliko da je prosto nemoguće snaći se.

“Prema izgledu sobe rekla bih da su sve igračke srušili na pod. To je uvek tako. Oni se u principu i ne igraju sa tim stvarima. Mislim da je to stvar koncentracije. Oni ne mogu da se koncentrišu na jednu stvar.“

Gejmboj ipak najomiljeniji

Nakon pola sata sređivanja sve igračke su ponovo na svom mestu. Paloma vodi računa da igračke budu uredno poslagane iako se među njima nalaze lopte, kockice, video kasete, figure iz crtanih filmova. Gejmboj, koji leži na Julijanovom krevetu, Paloma uzima kod sebe. To naravno izaziva ljutnju kod dečaka. Ipak je to njegova omiljena igračka. Ona pak smatra da joj je dužnost da kontroliše sa čime se dete igra, kada i u koje vreme.

“Ja upravljam ovim igračkama. Inače bi ceo dan igrali gejmboj. Moraju da nauče da se zanimaju i za druge stvari. Naravno da vole svoj gejmboj, ali preteruju. To ide u pravcu zavisnosti.“

Paloma se seća svoje dečije sobe koja je izgledala potpuno drugačije. Ona, naravno, nije imala toliko igračaka. A i poklona nije bilo u toj meri kao danas.

“Kada sam ja bila dete u našoj kući se nije slavio rođendan. Danas moja deca pozovu pola razreda i svako donese poklon. Ti pokloni se naravno gomilaju. A tu su i pokloni za Božić i sveta tri kralja. U pojedinim porodicama se pokloni daju i kada dete donese svedočanstvo iz škole.”

Deci me treba zatrpavati igračkama

Stručnjaci u Španiji već duže vreme upozoravaju da decu ne treba zatrpavati igračkama. Oni ističu da to nije dobro za razvoj kreativnosti. Međutim, roditelji u želji da svojoj deci omoguće sve, preteruju u kupovini igračaka. Paloma kaže:

“Ja sam od nameštaja u kuhinji pravila čitavu kuću ili voz. Za to su mi bile potrebne sve stolice koje su se nalazile u stanu. To je danas drugačije. Danas su igračke perfektno konstruisane. Tu više nema prostora za kreativnost i fantaziju.”

Igricama je „nemoguće“ stati na put

Pa i pored toga u Španiji su sve popularnije didaktične video igrice. Njih favorizuju i roditelji. Palomina drugarica Pilar je svom sinu kupila jednu takvu igru koja mu je pomogla da napreduje u matematici.

“Mom sinu je tek 6 godina, a već ume da množi. To je naučio kroz igricu. On je njome oduševljen. U školi će tek sledeće godine učiti množenje.”

Psiholog Huan Francisko Romero ipak upozorava da ne treba ulagati previše nade u ovu vrstu igara.

“Naravno da su deca kod ovih igrica motivisana. Međutim, pogrešno je verovati da će se deci istog momenta poboljšati pamćenje ili da će odjednom postati inteligentnija. Ukrštene reči mogu na isti način da nas održe u kondiciji. S druge strane ne treba ni u potpunosti ignorisati razvoj ovih igrica.”

autor: C. Derichsweiler / Z. Dragićević

odg. urednik: N. Jakovljević