1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Roboti vojnici programirani za napad

Ogromni potencijali modernih kompjutera, najnovija generacija kamera i senzora omogućavaju ono što je do juče bio san generala: voditi rat bez rizika za sopstvene vojnike.

Robote koristi i nemačka policija

Robote koristi i nemačka policija

Od 2001. godine bespilotne letelice ne koriste se samo za izviđanje, nego i za napade na protivnika. SAD te letelice sve više koriste pre svega u Pakistanu: od 2004. do 2007 bilo je samo devet napada, 2008. – 33, sledeće godine 53, a prošle čak 118. Procenjuje se da je u napadima ubijeno između 600 i hiljadu ljudi.

Robert Altman, profesor fizike na univerzitetu u Dortmundu i jedan od osnivača Međunarodnog komiteta za kontrolu robotskog oružja kaže: „Bilo bi nezamislivo da SAD na ciljeve u Pakistanu upute toliki broj aviona sa posadom. Pošto su bespilotne letelice male i bez pilota, Pakistancima je lakše da ih tolerišu. Tolerancija za upotrebu takvog oružja mnogo je veća“.

Međutim, Noel Šarki, profesor robotike i veštačke inteligencije u Šefildu ima izvesne rezerve i kaže: „Možda je to za vojnike bez rizika. Ali, za civile na drugoj strani to nije bez rizika. Nije čak ni za naše, jer asimetričan rat stvara novi terorizam. Ljudi se neće jednostavno predati zato što mi imamo bolju tehnologiju, nego će naći načine da se suprotstave“.

Više od 50 država već je kupilo bespilotne izviđačke letelice ili ih je samo napravilo – među njima su Nemačka, Izrael, Kina, Rusija i Iran. Ušteda nije mala – američka bespilotna letelica „Riper“ naoružana sa 14 raketa košta deset miliona evra, cena lovca F-22 je 150 miliona.

Kako uprogramirati u robota etički aspekt?

Piter Voren Singer iz Brukings institjušn u Vašingtonu ipak kritikuje razvoj oružja-robota. „S jedne strane robot nema emocije i ne pobesni kada njegov drug bude ubijen. Za njega ne postoji zločin iz osvete ili besa. Ali, za robota je osamdesetogodišnja baka u kolicima isto što i tenk – sled jedinica i nula“.

Međutim, istraživač Ronald Arkin smatra da je nepostojanje emocija upravo snaga robota i kaže da će oni koji rade na softveru „morati da omoguće robotima da odbiju nemoralna naređenja. Moguće je programirati etičke aspekte ratnih konvencija iz Haga i Ženeve“.

Istina, informatičar iz Bremena Hans Jerg Kreovski nije baš siguran u to. „Niko ne zna šta to znači uprogramirati etički aspekat. Etika se ne može definisati na osnovu algoritama“.

Najnoviji trend u vojnoj tehnologiji možda zvuči kao naučna fantastika, ali primena i posledice ni u kom slučaju nisu iz tog domena.

Autori: Matijas fon Hajn / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković