Roboti u bolnici prihvaceni

"Paznja: Vozilo prolazi! Paznja: automatski transport!"

Ovo je glas robota za transport. Pljosnata, crna mašina klizi elegantno kroz bolnicu i pritom se dobro natovarila: u velikom kontejneru na ledjima nosi jelo za čitav sprat. Podrazumeva se, da je robot uvek ljubazan, na kraju krajeva za to je i programiran. U bolnici je angazovano šest takvih robota. Široki su 50 cm, dugački 1,60m i manevrišu spretno od odeljenja do odeljenja. Dobro znaju kuda treba da idu zahvaljujuci razradjenom sistemu, kaže upravnik tehničkog odeljenja Štefan Hergit:

"Upravljanje funkcioniše putem bežičnog Lan principa. Robot radarom očitava hodnike i na taj način prepoznaje prepreke."

Mašina sama zna, kad je vreme za punjenje energije. Kuda treba da odnese svoj tovar, kaže joj jedan zamenjiv čip. Senzori na vrhu bolnice vode mašinu kroz hodnike. Ako je potrebno, robot može i da pozove lift, kako bi došao do željenog sprata. Kod skretanja, žmigavci upozoravaju na preostali bolnicki saobracaj. Kada neki objekat prepreči put, senzori "obavestavaju" mašinu o tome, ona se momentalno zaustavlja i zahteva:

"Molim vas, pomerite se u stranu."

U medjuvremenu čini se da tehnički gledano sve besprekorno funkcioniše. Početkom godine, tokom probne faze, mašine su morale da se bore sa tehničkim problemima i skepsom svojih ljudskih kolega. Jedna od poteškoca ovih "robija", kako su od milja nazvani, je nemogućnost razlikovanja ljudi od predmeta. Kada se robot obrati predmetu, ovaj naravno ne reaguje, što vodi do zastoja robota.

Nakon što su savladane grube tehničke greške, nestala je i skepsa zaposlenih prema elektronskim kolegama. Načelnik hirurškog odeljenja Matijas Bergener se priseća, da je na samom početku postojao strah od mašina koje mogu mnogo da pruže:

"Na početku je bilo svakakvih reakcija. Zaposleni su mislili: kada dodju mašine, možda ce se smanjiti broj radnih mesta. Ali govorilo se da nece biti otpuštanja, u to smo verovali, i tako je na kraju i bilo. Otkako sam ovde, pune dve decenije, bez obzira na tehničke inovacije koje su ovde bile uvedene, nije mi poznato da su ikada radna mesta bila ukidana."

Umesto toga neupražnjena mesta treba da se ispune robijima. Uštede tu nema, već samo troskova koji iznose 1,5 miliona evra.

Tako zaposleni u bolnici Augusta reaguju i na sve redju pomoć mladih koji služe civilni rok. To su muškarci koji umesto jednogodišnjeg vojnog roka, služe civilni rok u nekoj od socijalnih ustanova. Štefan Hergit kaže:

"U poslednje vreme smo zapošljavali sve manje muskaraca na odsluzenju civilnog roka, što je veliki problem. To znači da zaposleni koji rade u transportnoj službi, i koji su ranije gurali kolica, moraju sada i da preuzimaju njihove zadatke."

Sada roboti mogu da prevezu i do 600 kg. Ipak kontakt sa pacijentima ce nadalje biti u iskljucivoj nadleznosti ljudi. Iako su pacijenti i posetioci morali na početku da se na njih naviknu, oni su vremenom postali deo bolnicke familije.

"Dobro je da postoje roboti, preuzimaju deo troskova, kojima bi se inace placalo osoblje. Kada čovek otvori vrata, mora da pripazi, da ne naleti na robota, ali inače su sasvim dobro integrisani."

"Pomislio sam na film naucne fantastike. Mislio sam da sam na nekom drugom mestu i u nekom drugom vremenu. Ali smatram njihovo prisustvo zabavnim. Čovek to ne može nigde drugde da doživi, uopšte mi ne smetaju. Ako poboljsaju organizaciju, ili se sa njima ustedi novac, to je sasvim u redu."

Iako roboti mogu da budu efikasni i doprinesu ustedi, Štefanu Hergitu nikad nije dosta Hajteka.

"Bilo bi vrlo lepo, kada vise ne bi imali točkove i kada bi mogli da lebde iznad hodnika. Ali to se nece skoro desiti."

U bliskoj buducnosti ide se ka tehničkom prestruktuiranju bolnice. Ukinucemo pejdzere kojima su do sada lekari bili pozivani u hitnim slucajevima, a uvescemo mobilne telefone.