Robot iz Mostara koji daje golove

Dobro, možda novi selektor reprezentacije BiH, Safet Sušić, još uvek ne može da računa na njegovu pomoć, ali mostarski robot će stvarno biti programiran tako da daje golove i prelazi preko prepreka, od, recimo, pola metra. Dok čekamo da se u kabinetu okupe mladi stručnjaci, a to su uglavnom, srednjoškolci i nekoliko studenata, mentorka tog kreativnog tima, profesorka fizike Valentina Mindoljević, priča kako su došli na ideju da se prihvate tako zahtevnog projekta.

„Naša učenica Ingrid Fiedler iz SAD, već je učestvovala na takmičenjima iz robotike i to joj je sigurno, dalo hrabrost da se prijavi na Koledž ujedinjenog sveta u Mostaru (UWCiM) i dođe ovde. Ima iskustva sa takmičenja u Mičigenu, koja su vrlo kvalitetna, s obzirom na to da su tamo Dženeral motors i Krajzler sa svojim inženjerima, koji pomažu mladima u takvim projektima“, kaže profesorka Mindoljević i pokušava da dočara bar delić uzbuđenja koje je pratilo početak tog izazovnog projekta.

Mostarski robot u Tel Avivu

Mostarski robot predstavljaće Bosnu i Hercegovinu na međunarodnom takmičenju FIRST, koje se održava od 1992. godine u Tel Avivu, a pokrenuo ga je jedan od najpoznatijih svetskih inovatora Din Kamen, čovek koji je ceo svoj život posvetio izumima koji služe ljudima. Jedan od glavnih pokrovitelja međunarodnog takmičenja u robotici u Tel Avivu jeste američka NASA.

Preko 40 mladih Mostaraca učestvuje u tom projektu, a osim mentorke Valentine, imaju i podršku inženjerskog tima mostarske firme „Alfaterm“ koji je uskočio sa nekim rešenjima za robota. „Jedan moj učenik je sada zaposlen u toj firmi i on nam pomaže oko dizajnerskih i elektronskih rešenja. Ako zapnemo oko bilo čega, rekli su nam da su oni tu“, kaže Valentina.

A da je bilo zapinjanja – bilo je. Prvo je potrebni materijal iz SAD stigao sa zakašnjenjem od dve sedmice, onda su morali da pojačaju tempo, a kako je reč o vannastavnoj aktivnosti, često ostaju u kabinetu koledža i do ponoći. Entuzijazma ne nedostaje.

Propozicije ovogodišnjeg takmičenja su jasne: „Robot učestvuje u igri, a to je fudbal. Na takmičenju ta igra traje 2 minuta i 15 sekundi. Na početku utakmice, prvih 15 sekundi, mora da se kreće sam, ali ne sme da udari loptu. Posle toga upravlja se džojstikom. U polju gde se odvija igra, robot mora da savlada dve prepreke, dođe do lopte i da gol. E, sad, u fazi u kojoj smo trenutno, robot uspešno prelazi preko prepreke“, kaže profesorka.

„Smišljamo šta i kako dalje“

Kabinet za fiziku polako se puni i kako koji učenik ulazi, tako se približava tabli na kojoj David Džajkić crtajući, objašnjava sledeću fazu, kada bi robot trebalo da dobije ruku kojom će da zabije gol. Ruka ili poluga – svejedno je. To je to.

„Najlakše je ovako, crtajući na tabli objasniti sledeću fazu, mada mi i kod kuće radimo, smišljamo jednostavno šta i kako dalje“, kaže David i dodaje da bi možda neko pomislio da tako komplikovan projekat baš i nije primeren njihovim godinama, ali on smatra da je upravo rad na robotu nešto što im je stvarno trebalo.

„Uradili smo već 80 odsto posla, on se već kreće i prelazi preko prepreka, a sada radimo na mehanizmu za udaranje lopte. Najviše ideja imamo upravo za taj mehanizam, ali danas, posle sastanka, odlučićemo koja je najbolja“, kaže David Džajkić, dok Marin Bošnjak pažljivo posmatra njegov crtež na tabli.

Stiže i Ingrid Fiedler, začetnica ideje o mostarskom robotu, koja kaže: „Sjajno je i vrlo zabavno. Tačno je da je to moja ideja, ali sada puno ljudi radi na tome, a tu su i nastavnici. Biće to dobar robot, ali ima još puno posla“, kaže Ingrid.

U nastavku:

„Čuj koja nagrada? Prva!“

„Čuj koja nagrada? Prva!“

Benedikt Gotvald rad na robotu smatra vrlo zanimljivim iskustvom. „Ja sam u projektnom timu za dizajn. Sve se jako dobro odvija. Ponekad ostanemo do jedanaest uveče, razmišljajući o tome šta bi bilo najbolje, koja opcija bi bila najprihvatljivija“, kaže Banedikt.

„Kako će se robot zvati?“ pitam. „Nemamo još ime. Moraćemo razmisliti o tome“, kaže taj učenik. Pa, ne moraju previše da razmišljaju. Mostar je imao sjajne fudbalere, a kako njihov robot 'igra' fudbal, samo neka malo zavire u nekadašnju mostarsku fudbalsku priču.

A sada, spektakl! Idemo u kreativnu radionicu da vidimo robota. Njegovi tvorci demonstriraće prelaženje preko prepreke. Ne, nije to robot kao iz crtanih filmova, ili sa prezentacija japanskih stručnjaka za robotiku. Kreće se na točkovima, napred je kamera sa kojom 'gleda' i pravi pravcati splet raznobojnih žica u kojim svetlucaju mali indikatori. Na licima učenika ponos i optimizam. Računaju na nagradu. „Čuj koju? Prvu!“

Začas je napravljena prepreka od drvenog podmetača i komada itisona. Neko je uključio elektroniku, ali robot ni makac. Vraća se nazad, pa malo ukoso, ali nikako pravo, pa uz prepreku i preko nje. I traje to neko vreme, ali niko od njih nije nestrpljiv, niko ne gubi živce, sve pokušavaju ponovo, dok profesorka Mindoljević staloženo daje uputstva.

Izvršava naredbe!

I evo ga! U jednom trenutku robot izvršava naredbe koje dolaze iz susedne sobe gde je informatički pult. Ide pravo prema prepreci, uspinje se i silazi s nje. Deluje moćno. Zatim se vraća nazad, opet preko prepreke. Svi smo odahnuli. Ta stvar u koju je uloženo toliko znanja, nadanja, pa i ljubavi, pokreće se i radi baš ono što se od nje očekuje i kako je zamislio kreativni tim mostarskih učenika.

„Robot će još dobiti kupolu od leksena koja će pokriti sve delove koji se sada vide i polugu kojom će zahvatati loptu“, kaže David Džajkić.

Možda je to mali korak za BiH, ali je sigurno veliki za mlade Mostarce. Možda neko od njih dobije i stipendiju za studije na nekom od prestižnih, svetskih univerziteta. Osam učenika pratiće svoj rad na takmičenju u Tel Avivu, od 14. do 16. marta ove godine. Poželimo im medalju.

Autorka: Ljiljana Pirolić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković