1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Robert Šuman - depresivni genije

Brojnim koncertima danas (8.6.) obeležava se 200. godišnjica rođenja jednog od najpoznatijih nemačkih kompozitora Roberta Šumana…

default

Šuman je jedan od najpoznatijih nemačkih kompozitora iz perioda romantizma

Zahvaljujući majci koja je i sama navodno bila muzički izuzetno nadarena, Robert Šuman je već kao sedmogodišnjak počeo da dobija časova klavira pa čak i da piše prve kompozicije. Međutim, s obzirom na to da je rano ostao bez oca, majka i zakonski staratelj odlučili su, uprkos talentu za muziku, da Robert mora da izuči nešto solidno – i izbor je pao na prava. Napustio je rodni Cvikau i preselio se u Lajpcig. Međutim, već u prvim danima interes i strast prema muzici i literaturi vodili su ga daleko van zidova pravnog fakulteta.

Umesto toga, redovno je posećivao koncerte i knjižare, i, malo po malo, studije prava zamenili su časovi klavira. Kod Fridriha Vika nije samo naučio tehniku komponovanja već i osnovao „Novi časopis za muziku“ – list koji izlazi i dan danas. Idiličan odnos koji je vladao između Šumana i Vika pokvarila je ljubavna priča koja se rodila između učenika i majstorove kćeri. Vik, naime, nimalo nije bio oduševljen vezom između Roberta i njegove Klare. Smatrao je da ona može da dobije boljeg partnera i pokušao je sve da se ta veza prekine. Sukob je na kraju završio pred sudom 1840. godine. Tek je zakonska presuda u korist mladog para uspela da prisili tvrdokornog Vika da dâ svoj pristanak.

Schumann-Ausstellung im Heinrich-Heine-Institut Düsseldorf

Note poznatog Klavirskog koncerta u a-molu

Poniženja i nerazumevanje

Brak sa Klarom, Robertu je izuzetno prijao. Tokom prve četiri godine braka, koje su proveli u Lajpcigu, Šuman je napisao nekoliko serija kompozicija za klavir i neke od prvih simfonija. Na Univerzitetu u Jeni dobio je i počasnu doktorsku titulu – jednom rečju, činilo se da je konačno uspeo da se probije kao kompozitor.

Bračni par Šuman u Lajpcigu je, osim toga, negovao i prijateljstvo sa Feliksom Mendelsonom – Bartoldijem koji je Robertu ponudio radno mesto učitelja na Konzertvatorijumu. No nekako u to vreme, njegove kompozicije počele su da nailaze na sve manje oduševljenja. Šumanov zvuk kao da nije odgovarao duhu vremena – popularniji su bili Betoven, Mendelson i Šopen. Čak je Klara, koja se u međuvremenu kao pijanistkinja probila na evropsku muzičku scenu, na svojim koncertima svirala je suprugove kompozicije tek kao dodatke, a ponekad čak ni to.

Da situacija bude još gora, a njegova poniženja još veća, u inostranstvu su na Šumana sve češće gledali samo kao na supruga nadarene pijanistkinje, a ne kao na priznatog kompozitora. Svetlo na kraju tunela ugledao je konačno u trenutku kada je dobio poziv da u Diseldorfu, u Gradskom orkestru, preuzme mesto muzičkog direktora.

Neuspeli pokušaj samoubistva

Atmosfera koja se oseća u Šumanovoj Trećoj rajnskoj simfoniji, ubrzo se rasplinula kao i početno oduševljenje i to, moglo bi se reći, s obe strane. Iako su zapravo tražili dirigenta, u Diseldorfu su sa Šumanom dobili kompozitora. I što se same komunikacije između njega i muzičara tiče, ni ovde nije sve teklo kako treba – Šuman je, naime, govorio čistim, saskim dijalektom, koji, navodno, članovi orkestra nisu ni mogli, a ni želeli da razumeju. Bračni par Šuman nije uspeo da se uklopi ni u društveni život grada na Rajni.

Clara Schumann

Klara Šuman, supruga velikog kompozitora, i sama poznata pijanistkinja

Sklonost depresiji koja se kod kompozitora javljala još u mladim danima, u to vreme postajala je sve intenzivnija. Nesanicu su pratili glasovi i zvukovi koji su, pre svega noću, kako se sve češće žalio, postajali sve glasniji. Situaciju nije mogao da popravi ni dolazak mladog Johanesa Bramsa, iako ga je Šuman dočekao s velikim oduševljenjem i u njemu odmah prepoznao veliki muzički talent.

U vreme karnevala, 27. februara 1854, depresivan i očajan, Robert Šuman skočio je u Rajnu i pokušao da se udavi. Samoubistvo mu nije pošlo za rukom pa je poslednje dve godine života proveo u psihijatarskoj bolnici u Bonu. No uprkos svemu, upravo je tokom godina provedenih u Diseldorfu Šuman uspeo da komponuje čak jednu trećinu svog sveukupnog stvaralačkog opusa – između ostalog i svetski poznati Koncert za čelo, Koncert za violinu, Misu broj 147 i Rekvijem.

Autorke: Gudrun Stegen/ Željka Telišman

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 08.06.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NkaL
  • Datum 08.06.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NkaL