1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Rođendan Milana Kundere

Na današnji dan je rođen jedan od najvećih pisaca evropske književnosti – Milan Kundera - pored Vaclava Havela i drugih, vesnik ključnih promena u Evropi. Čeh, Miland Kundera, danas puni sedamdeset petu godinu.

Milan Kundera: Nepodnošljiva lakoća bivstvovanja

Milan Kundera: "Nepodnošljiva lakoća bivstvovanja"

Ljudi gledaju na političku i ličnu stranu života kao na različite svetove, rekao je jedanput Milan Kundera i dodao da se u oba slučaja radi o istoj vrsti užasa. Život je najneposrednije obeležn političkim zbivanjia, na primer, u njegovoj rodnoj Češkoj. Ta zbivanja je Milan Kundera obrađivao u svojim romanima.

Izvan knjiženosti je Kundera nerado govorio o sebi. A od 1985. daje on samo još pismene intervjue. I gnuša se svih mogućih interpretacija i njegovog dela i njegovog života.

Milan Kundera je rođen 1929. u Brnu. Otac, muzikolog. Vezanost za muziku je znatno uticala na Kunderinu književnu umetnost. Rado je on poredio svoje romane sa muzičkim kompozicijama. Danas on svoje knjige vidi u nizu muzičkog opusa i rado bi ih samo numerisao, ili šifrovao.

Pre nego što je objavio svoj prvi roman, ”Šala”, Milan Kundera je već bio poznat kritičar i estetičar. A onda se angažovao u političkom pokretu u vreme Praškog proleća, zbog čega mu je bilo zabranjeno da objavljuje. Njegova sledeća knjiga je usledila 1973, a bio je to roman ”Živeti negde drugde”, i objavljen je u Parizu. Najveći uspeh mu je doneo roman ”Nepodnošljiva lakoća bivstsvovanja”, objavljen 1982. Kasnije je Milan Kundera radikalizovao strukturu svojih romana, komponovao ih je strožije, i usredsredio se na sadržinu, a u prednji plan je definitivno stupio pripovedač. U sadržanu romana su još više utkani filozofski glasovi. Protagonisti romana su se, najedanput, usred doživljaja telesne ljubavi, vraćali čistoj egzistenciji i istini života.

Ključno Kunderino saznanje je da savremeni čovek nema uticaja na istorijska zbivanja. Ostaje mu samo da se održi u postojećem sistemu, iako ovaj ne nudi nikakve sadržine. Besmisao, reklo bi se, jeste osnovna poruka.

Milan Kundera sebe vidi i kao žrtvu loših prevodilaca (jer pisao je na češkom, a živeo je i objavljivao u Francuskoj). Sukob sa kritikom je, takođe, razlog današnje povučenosti ovog značajnog pisca evropske književnosti. Odbacuje on svaku etiketu emigracije. Konačno, Kundera je danas francuski državljanin.