1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Rođendan mašine koja nas (možda) hvata u laži

Može li jedna mašina da ustanovi da li lažemo? Leonard Kiler je bio ubeđen da može kada je pre talno 75 godina predstavio svetu svoj „Detektor laži“. Do danas je sprava usavršavana, ali i dalje važi za problematičnu.

I dalje nedovoljno pouzdan; i dalje pobediv

I dalje nedovoljno pouzdan; i dalje "pobediv"

U mnogim zemljama, podaci dobijeni poligrafom nisu relevantni u sudskom postupku. Tako je i u Nemačkoj. U SAD, situacija je drukčija. Tamo je upotreba poligrafa rasprostranjena, i u sudstvu, i u poslovnom svetu – neretko, kandidati za neko radno mesto se podvrgavaju ispitivanju na detektoru laži. Svako ko tamo treba da radi u policiji ili nekoj tajnoj službi, najpre mora na poligraf. I pored toga, poligraf je do danas ostao sporan merni uređaj.

Poligraf zapravo znači: mnogopisač. Jer, ono što on izmeri, beleži više pisaljki. Svaka je spojena sa svojim senzorom, a senzori su zalepljeni na ispitanika. Ispitaniku se postavljaju pitanja na koja mora da odgovori. Nauka polazi od toga da mi, kada lažemo, zapravo želimo da pobegnemo nekuda. Što brže. Ali, i kada nemamo kud, naše telo se ipak priprema za to bekstvo: puls se ubrzava, krvni pritisak raste, ritam disanja se menja. I koža reaguje.

„Poligraf koristi fiziološke parametre: meri otkucaje srca, krvni pritisak, kao i takozvanu galvansku reakciju kože, ili, prostije rečeno – znojenje. To je merač znojenja. Što ste napetiji više se znojite, i obrnuto“, kaže Dejv Vris, koji izučava validnost poligrafa u Velikoj Britaniji.

Pouzdan kao gatanje u šolju?

Ideja o posmatranju fiziopsiholoških procesa kako bi se došlo do zaključaka korisnih u pravnom postupku potiče od psihologa Karla Gustava Junga i Maksa Verthajmera koji su početkom 20. veka, nezavisno jedan od drugog, objavili radove o tome. No prvo testiranje jednog poligrafa obavljeno je 2. februara 1935. u eksperimentu koji je izveo Leonard Kiler.

Rezultati merenja telesnih reakcija jednog ispitanika bili su takvi da je novinar naučnog časopisa „Nejčer“ (Priroda) u svom izveštaju napisao da je poligraf pouzdan koliko i čitanje iz taloga kafe. Ipak, u Sjedinjenim Američkim Državama ovaj pronalazak se zapatio a ovekovečio ga je i Holivud u filmu „Nortsajd 777“ sa Džejmsom Stjuartom, u kome se vidi upotreba poligrafa.

Zbog mašine odrobijao dve godine

Ugled poligrafa je ozbiljno poljuljan 1978. kada je u Americi izvesni Flojd Fej, optužen za ubistvo, osuđen na doživotnu robiju na osnovu intepretacije odgovora na detektoru laži. Dve godine kasnije, uhvaćen je pravi ubica. Današnja kriminalistika radi sa mnogo savršenijim spravama, poput skenera moždanih talasa. Ali, i one mogu biti izigrane.

Oblast u kojoj poligraf sigurno ne može da „omane“ jeste – zabava. Zato postoje mala kućna izdanja ove sprave, podesna za pitanja kao što su: voliš li me više nego mačku? jesi li ti sakrila daljinski upravljač? Jesi li ti pojela macinu tunjevinu?

autor: Saša Bojić

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 02.02.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LpJY
  • Datum 02.02.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LpJY