1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Rođendan Evrope bez granica

Danas (26. mart) je tačno 15 godina od kako je Šengenski sporazum implementiran u sedam država Evrope – tada je praktično počeo da funkcioniše iako je potpisan deset godina ranije. Prognoze fijaska se nisu ostvarile.

Tabla na ulasku u luksemburško selo Šengen

Tabla na ulasku u luksemburško selo Šengen

Prvi Šengenski sporazum je potpisan 1985. godine na brodu „Princeza Mari-Astrid“ koji je plutao rekom Mozes blizu mestašca u Luksemburgu zvanog Šengen. Svoje parafe su stavili predstavnici zemalja Beneluksa, Nemačke i Francuske. Tada su mnogi sumnjičavo vrteli glavom; kada su se 2007. priključile i Poljska i Češka bilo je upozorenja da preti neviđeni porast kriminala u pograničnom području između Nemačke i Poljske.

Međutim, u saveznoj zemlji Brandenburgu, koja se graniči sa Poljskom, godinu dana kasnije kriminal je bio manji za 12,4 odsto u poređenju sa prethodnom godinom u kojoj Poljska još nije bila u Šengenu.

„Ukidanje graničnih prelaza ne znači da je policija nestala, niti bi to bilo pametno. Mi smo zemlja u središtu Evrope i mnogi putevi vode kriminalce ovamo. Zato policija sprovodi kontrole unutar zemlje i ciljano prati određene osobe“, kaže Markus Bajer, predstavnik Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova.

Infografik Die Staaten des Schengener Abkommens serbisch

Francuzi ne dozvoljavaju upade nemačke policije

Na osnovu Šengenskog sporazuma moguće su zajedničke patrole policija susednih zemalja, a zahvaljujući centralnom informatičkom sistemu svima su na raspolaganju svi podaci o kriminalcima i sumnjivim osobama. Nemačkoj policiji je čak dozvoljeno da kriminalce goni do 45 kilometara u dubinu poljske teritorije, ali na zapadnoj strani Francuzi to ne prihvataju.

Za Markusa Bajera, Šengen je jedno od najvećih evropskih dostignuća i kaže: „Mračne prognoze se nisu ostvarile. U poslednjem izveštaju o Šengenskom sporazumu konstatuje se da je smanjen broj delikata obuhvaćenih statistikom kriminala.“

Prvi cilj – sloboda kretanja

Najzad, bilo bi pogrešno posmatrati Šengen samo sa aspekta bezbednosti – pre svega je reč o većoj slobodi kretanja i oživljavanju regionalne trgovine u nemačkim pograničnim područjima. Zigfrid Berent iz velikog investicionog centra u Brandenburgu tako kaže:

„Nemačka je dobitnica iz različitih razloga: ona mnogo izvozi i otvoreno joj je novo tržište na istoku Evrope. Olakšan je i dolazak stručnih radnika koji nedostaju u zemlji“, kaže Berent.

Na kraju, poboljšana je i saradnja pravosuđa čime je ubrzano rešavanje krivičnih dela, a i lakše je vratiti ilegalne useljenike – oni se jednostavno deportuju u članicu sporazuma preko čije granice su ušli u EU.

Autori: Hardi Graupner / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 26.03.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Mco3
  • Datum 26.03.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Mco3