1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Rođena u Jugoslaviji

Sonja Vukićević ima više profesija. Ona je balerina, rediteljka, koreograf, keramičarka, glumica. Ima neiscrpnu, pozitivnu energiju koju poput vatrometa izbacuje gde god se pojavi i zarazan smeh po kome je poznaju.

default

„Meni Jugoslavija znači sve. Ja sam Jugoslavija. Apsolutno.“

Ambicija-svestranost

„Bila ambiciozna dok sam bila sportista. Volela sam da stignem prva na 800 metara, da budem prva u gimnastici, a usput sam počela da idem u baletsku školu i nisam imala neku ideju da će od mene nešto postati. Samo sam bila neverovatno vredna. U baletskoj školi je bilo mnogo boljih igrača i žena i muškaraca, međutim ta sportska ambicija me naterala da ih nekako pobedim do osme godine i jedina sam ja sa klase primljena u Narodno pozorište. Ta zdrava ambicija se produžila i u teatru. A što se tiče svih ovih mojih ’zabava’ kojima se bavim, to je sve išlo usput, mada sam sve to od najranijeg detinjstva posedovala. Mislila sam: ako me ne prime u Narodno, onda ću da upišem Likovnu akademiju. Ipak su me primili u Narodno pozorište pa sam zapostavila vajarstvo, mada sam ponekad prijateljima pravila nešto za rođendan. Ali evo, u poslednje vreme se opet intenzivno bavim vajarstvom.“

Detinjstvo

„Mene je zanimalo sve, a najviše igra po ulicama. Sa braćom sam osmišljavala razne igre i to je bila moja ambicija – da se što bolje provedem. Igrali smo se i partizana i Nemaca i kauboja i Indijanaca. U našoj kući su se stalno smenjivali neki ratnici iz Drugog svetskog rata. Mi smo se kao deca naslušali silnih priča iz rata. U dvorištu je bila gomila dece i niko nije hteo da bude Nemac. Mene su kao najmlađu uvek naterali da preuzmem tu ulogu. Naravno, da su me odmah uvatili i odmah je bio ratni vojni sud i osudili su me na smrt vešanjem. Moj srednji brat me obesio na konopac za veš. Moja majka je čula neko krkljanje, ali nije znala da li da reaguje, jer smo mi bili strašno nestašni i stalno nešto priređivali… Ipak je izašla, i skinula me sa konopca. Moja braća su se branila rekavši da je Vojni sud doneo tačnu presudu i da sam ja narodni neprijatelj. Posle se sve promenilo. Kada se krene u baletsku školu, onda uz nju morate da završavate i osnovnu i gimnaziju…“

Sonja Vukicevic 04 FLASH.jpg

„Mislim da je besmisleno patiti. Imamo samo jedan život. Ako ja proćerdam te minute u patnjama, onda ne vidim nigde optimizam koji bi mogla pružiti mladima, svojoj ćerki i ljudima sa kojima radim.“

Ponos

„Jesam ponosna na svoju porodicu. Ako bih krenula od dede koji je bio socijalista, koji nije hteo da radi za vreme Drugog svetskog rata, nije hteo da služi fašistima, pa mog oca koji je učestvovao u 13. julu, bio u Drugom svetskom ratu, na Igmanskom maršu i Sutjesci i Neretvi, i kasnije, do jedne vremenske granice ostao čestiti komunista… Međutim, kada je sve počelo da se kvari i da liči na nešto što njemu nije odgovaralo, on je vratio partijsku knjižicu, kao general i narodni heroj. Nije hteo da živi na Dedinju, da uzima tuđe i ostao je čestit do kraja života. Identična je i priča moje majke koja je sa 15 godina bila po raznim zatvorima. To su ljudi koji ostaju dosledni onome u šta veruju. Imam i takva dva brata i ćerku. Ja sam ponosna na njih.“

U nastavku:

„U Jugoslaviji sam imala savršenu slobodu u mojoj umetnosti“