Rođendan Evrope bez granica

Prvi Šengenski sporazum je potpisan 1985. godine na brodu „Princeza Mari-Astrid“ koji je plutao rekom Mozes blizu mestašca u Luksemburgu zvanog Šengen. Svoje parafe su stavili predstavnici zemalja Beneluksa, Nemačke i Francuske. Tada su mnogi sumnjičavo vrteli glavom; kada su se 2007. priključile i Poljska i Češka bilo je upozorenja da preti neviđeni porast kriminala u pograničnom području između Nemačke i Poljske.

Međutim, u saveznoj zemlji Brandenburgu, koja se graniči sa Poljskom, godinu dana kasnije kriminal je bio manji za 12,4 odsto u poređenju sa prethodnom godinom u kojoj Poljska još nije bila u Šengenu.

„Ukidanje graničnih prelaza ne znači da je policija nestala, niti bi to bilo pametno. Mi smo zemlja u središtu Evrope i mnogi putevi vode kriminalce ovamo. Zato policija sprovodi kontrole unutar zemlje i ciljano prati određene osobe“, kaže Markus Bajer, predstavnik Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova.

Francuzi ne dozvoljavaju upade nemačke policije

Na osnovu Šengenskog sporazuma moguće su zajedničke patrole policija susednih zemalja, a zahvaljujući centralnom informatičkom sistemu svima su na raspolaganju svi podaci o kriminalcima i sumnjivim osobama. Nemačkoj policiji je čak dozvoljeno da kriminalce goni do 45 kilometara u dubinu poljske teritorije, ali na zapadnoj strani Francuzi to ne prihvataju.

Za Markusa Bajera, Šengen je jedno od najvećih evropskih dostignuća i kaže: „Mračne prognoze se nisu ostvarile. U poslednjem izveštaju o Šengenskom sporazumu konstatuje se da je smanjen broj delikata obuhvaćenih statistikom kriminala.“

Prvi cilj – sloboda kretanja

Najzad, bilo bi pogrešno posmatrati Šengen samo sa aspekta bezbednosti – pre svega je reč o većoj slobodi kretanja i oživljavanju regionalne trgovine u nemačkim pograničnim područjima. Zigfrid Berent iz velikog investicionog centra u Brandenburgu tako kaže:

„Nemačka je dobitnica iz različitih razloga: ona mnogo izvozi i otvoreno joj je novo tržište na istoku Evrope. Olakšan je i dolazak stručnih radnika koji nedostaju u zemlji“, kaže Berent.

Na kraju, poboljšana je i saradnja pravosuđa čime je ubrzano rešavanje krivičnih dela, a i lakše je vratiti ilegalne useljenike – oni se jednostavno deportuju u članicu sporazuma preko čije granice su ušli u EU.

Autori: Hardi Graupner / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević