1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Rizičan postupak za zabranu NPD-a

Marsel Firstenau1. mart 2016.

Ustavni sud Nemačke odlučuje o zahtevu da se zabrani rad Nacional-demokratske partije (NPD). Ali to neće biti nimalo lako jer slični pokušaji su i ranije završili u slepoj ulici…

https://p.dw.com/p/1I4a1
Symbolbild NPD Verbot
Foto: picture-alliance/dpa

Nemačka devedesetih godina prošlog veka: podmetanje požara u azilantskim centrima i kućama u kojima žive stranci. Mržnja prema strancima je svuda. Rostok i Hojersverda, Zolingen i Meln postaju sinonimi pogroma i krvoločnosti. Ljudi zaista umiru – u zapaljenim stanovima, pretučeni na smrt od strane desničarskih ekstremista. Pod utiskom tih ekscesa, baziranih na mržnji prema strancima, nemačka vlada, Bundestag i Bundesrat, podneli su Ustavnom sudu zahtev da se zabrani rad Nacional-demokratske partije Nemačke (NPD).

NPD je prema ubeđenju te tri institucije „duhovni podmetač požara“, stranka koja želi da potkopa i uništiti demokratsku, pravnu državu. A onda, blamaža: sudije su 2003. godine obustavile postupak i pre nego što je zaista počeo. Razlog je bio to što su tvrdnje o neustavnom delovanju NPD-a najvećim delom bazirane na informacijama tzv. osoba od poverenja (informanata) koje je Služba za zaštitu ustavnog poretka ubacila u redove stranke.

Bundestag i vlada ne učestvuju

Obrazloženje za zabranu delovanja stranke sudija Ustavnog suda je nedvosmislen: „Državno prisustvo na izvršnom nivou neke stranke neizbežno utiče na njeno donošenje odluka i aktivnosti.“ Kao posledica toga, fer postupak u skladu s pravnom državom je – nemoguć. To bi drugom pokušaju, koji počinje usmenom raspravom u utorak (01.03.) trebalo da bude drugačije.

Demonstration NPD Warnemünde 2012
Protest pristalica NPD-a u vreme sastanka ministara unutrašnjih poslova 2012. na kome je odlučeno da se ta stranka tuži pred Ustavnim sudomFoto: imago/BildFunkMV

Na dobrih 250 stranica podnesenog zahteva za ukidanjem NPD-a se navodi: „Najkasnije od 6. decembra 2012. godine su, prema zaključku donesenom na konferenciji ministara unutrašnjih poslova, prekinute informantske veze sa svim izvorima informacija na rukovodećem nivou NPD-a.“ Reč je o konferenciji na kojoj su ministri unutrašnjih poslova 16 nemačkih saveznih pokrajina, nakon duge diskusije, zaključili da po drugi put podnesu zahtev za zabranom rada NPD-a. Nakon toga je prošlo godinu dana pre nego je Bundesrat podneo taj zahtev Ustavnom sudu. Nemačka vlada i Bundestag ovoga puta u tome nisu učestvovali. Oni su doduše pozdravili inicijativu nemačkih pokrajina, ali su očigledno posumnjali u uspeh zahteva.

Bez poslanika NPD-a od 2014.

Te sumnje su u međuvremenu verovatno još veće nego pre dve godine. Jer od tada je NPD dodatno izgubio na značaju. U Saksoniji su na izborima 2014. godine izgubili poslanička mesta u parlamentu, a time i državni novac u milionskim iznosima. Samo još u parlamentu Meklenburga Prednje Pomeranije postoji petočlani poslanički klub NPD-a. U Bundestag ta stranka još nikada nije ušla.

Čini se da je pretnja koju NPD predstavlja za nemačku demokratiju, ipak veoma mala. Uprkos tome, nemačke savezne pokrajine u svom zahtevu za zabranom rada stranke navode da je NPD „u celini“odstranio slobodno demokratsko uređenje. To se, kako navode, može videti još od 1964. Godine, kada je stranka osnovana. Njena programska bliskost sa nacional-socijalističkim načinom mišljenja, mogla je još tada da se prepozna.

NSU Rechtsrakdikale Rechtsterrorismus NPD Udo Voigt Ralf Wohlleben
Pomagač terorista NSU Ralf Voleben (drugi s leva) i tadašnji šef NPD-a Udo Fojgt (četvrti s leva) 2007. u JeniFoto: picture-alliance/dpa

S obzirom na sve uočljiviju mržnju prema strancima tokom izbegličke krize, NPD bi doduše mogao da padne, ali se za takav razvoj situacije u ovom postupku ne može direktno okriviti. Za to su granice između NPD-a, pokreta Pegida, koji je neprijateljski prema islamu i stranke Alternativa za Nemačku (AfD) previše nejasne. Osim toga, postupak za izricanje zabrane rada NPD-u podnesen je u vreme kada u Nemačkoj još uvek nisu skoro svake sedmice goreli izbeglički domovi.

Gde su granice slobode mišljenja?

Povod za drugi postupak za zabranu rada NPD-a bio je konačno otkrivanje desno-ekstremističke grupe Nacional-socijalističko podzemlje (NSU) i zaprepašćenje zbog deset ubistava koje je ta grupa počinila. Ali jedna je stvar to što na optuženičkoj klupi u sudu u Minhenu sedi bivši funkcioner NPD-a Ralf Voleben, a sasvim druga – dokazati direktnu sponu između stranke i terorističke grupe. Nakon skoro tri godine, koliko traje proces, za to nema ubedljivih argumenata.

Deutschland Sinzig Landtagswahl Wahlplakat NPD
NPD-plakat protiv doseljavanja i izbeglica u Rajnland PfalcuFoto: DW/M. El-Maziani

Paradoks je to što NPD mora da strahuje za svoju egzistenciju baš u vreme kada ga birači masovno napuštaju. Pored toga, i unutar-stranačka neslaganja dovela su do brojnih promena na čelu NPD-a. Na internet-stranici stranke, oni se, naravno, predstavljaju borbeno: „NPD se brani!“ – ispisano je velikim slovima na stranici. Pored toga, tu je i Boginja pravde, koja u levoj ruci drži vagu, a u desnoj mač.

Nakon nekoliko stranica se automatski menja: „Brod je pun – zaustavimo poplavu azilanata!“ To je pravi NPD – jedino što su tu parolu već odavno preuzeli i drugi. To sigurno nije „aktivno-borbeno i agresivno delovanje NPD-a“, kako se navodi u zahtevu za zabranom rada stranke. Takve izave spadaju u područje dozvoljene slobode izražavanja. Ali ukoliko NPD bude zaista proglašen za stranku koja deluje protivno ustavu, ostaje mu još uvek mogućnost procesa pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Uslovi koje neka stranka mora da ispuni da bi na tom Sudu bila zabranjena, veoma su strogi.