Rio žuri ka Igrama

Najpre dobra vest: sve je spremno za održavanje Olimpijskih igara – bar teoretski. Čak 85 odsto sportskih arena je izgrađeno a preostalih 15 odsto bi trebalo da bude gotovo do početka Igara u avgustu. Doduše, Olimpijski park bi mogao ostati nedostupan za publiku ako ne bude završena linija metroa koja spaja centar Rija sa zapadnim obodom grada – a to je scenario užasa, jer bi u tom slučaju ulice bile potpuno zakrčene i nastao bi opšti zastoj. A sa gradnjom pomenute linije se debelo kasni.

Pripreme bez zastoja ali…

Ako metro ne bi bio dovršen na vreme, to bi konkretno značilo da od Kopakabane, na kojoj će se održavati takmičenja u odbojci na pesku, ili iz luke Glorija, odakle će startovati trke jedriličara zalivom Guanabara – neće moći da se stigne do Olimpijskog parka. A nova linija metroa bi mogla da prevozi i do 300.000 ljudi dnevno. Direktor Organizacionog komiteta Marion Andrada prilično opušteno tvrdi: „Mi smo i očekivali da će metro biti poslednji dovršen. Biće tesno, ali će biti dovršen, i to krajem maja.“

Brza autobuska linija BRT će u svakom slučaju prevoziti sportiste od aerodroma do Olimpijskog parka. On obuhvata devet velikih sportskih kompleksa i tu će se održavati većina takmičenja. Tu je već zvanično otvoren teniski centar sa 16 terena i centralnom arenom za 10.000 gledalaca. Posle Igara, preuzeće ga Brazilski teniski savez a predviđeno je da se tu održavaju ATP i WTA turniri kao i mečevi Dejvis kupa. U čitavom parku je još samo velodrom relativno problematičan – ostalo je još dosta radova na pokrivanju staze specijalnim slojevima drveta uvezenog iz Evrope. Čak je i Međunarodni olimpijski komitet već pohvalio Brazilce zbog - za sada – uspešnih priprema za Igre.

Velika kriza

Pripreme tako teku po planu, mada je kriza brazilske privrede primorala organizatore da štede kako ne bi probili planirani budžet od oko devet milijardi evra. „Najveći izazov je organizacija Olimpijskih igara usred jedne od najvećih kriza koje je naša zemlja doživela“, kaže Mario Andrada. Jer, radi se i o političkoj krizi: predsednica Dilma Rusef moraće da se suoči sa mogućnošću smenjivanja sa funkcije zbog optužbi za lažiranje budžetskih brojki, a protiv predsednika parlamenta Eduarda Kunje pokrenuta je istraga – on je optužen za učešće u korupcionaškom skandalu oko poludržavnog naftnog koncerna Petrobras. Smatra se i da su građevinske firme mitom dolazile do ugovora o gradnji olimpijskih objekata i da se tu radi o milionskim sumama u plavim kovertama. Šefovi nekih od tih firmi se već nalaze u istražnom pritvoru.

Brazilski real je 2015. izgubio trećinu svoje vrednosti u odnosu na dolar i evro, što je dodatno otežalo situaciju: mnogi olimpijski računi moraju biti plaćeni u dolarima. Operativni budžet za održavanje Igara je limitiran na 7,4 milijarde reala; to je do pre nekoliko meseci još bilo oko dve milijarde evra, ali sada je samo 1,7 milijardi. U potrazi za kreativnim modelima štednje, neko je ozbiljno predložio da sportisti sami plaćaju korišćenje klima-uređaja u svojim sobama. Taj predlog je izazvao burne reakcije zbog kojih je ubrzo zatim povučen. Ali, sada bi moglo da se desi da televizori za sportiste budu postavljeni samo još u zajedničke prostorije, a ne i u njihove sobe. Organizacioni komitet želi da po svaku cenu uštedi oko 450 miliona evra, ali tako da se to ne umanji sjaj koji bi trebalo da vidi ceo svet. Oko dve trećine ukupnog budžeta za izgradnju sportskih borilišta i infrastrukture niko ne sme da dira.

Jedrenje po fekalijama

Osim finansija i saobraćaja, i voda je velika prepreka održavanju Igara. Zaliv Guanabara u kome će biti održavana takmičenja jedriličara, poznat je kao najveća gradska kloaka. Metropola sa šest i po miliona stanovnika veliki deo svojih otpadnih voda još uvek bez ikakvog pročišćavanja sprovodi u more. To je izazvalo oštre međunarodne reakcije zbog rizika od infekcije za sportiste. Testiranje kvaliteta tamošnje morske vode je pokazalo da u njoj ima i takozvanih superbakterija otpornih na antibiotike. No, grad odlučno odbacuje sve zahteve da se takmičenja jedriličara održavaju podalje od Rija.

Robert Šajt, nauspešniji brazilski olimpijski jedriličar, ne brine zbog svega toga: „Jedrim ovde već 20 godina i nikada nisam imao probleme – i nadam se da neću imati ni ubuduće. Jasno je da ovo nije najčistija voda na svetu. Ali, verujem da je kontrolišu. Ako je i bilo nekih incidenata, to su bili izuzeci.“ Pred Božić je završen jedriličarski Kup Brazila – upravo u zalivu Guanabara – i gradski oci su posle toga po ko zna koji put obećali da će očistiti zaliv. I Robert Šajt je morao da prizna: „Kada bi zaliv bio čist, bila bi to velika znamenitost ovog grada!“

Olimpijsko nasleđe?

Mnogi kritičari su počeli da govore o rasprodaji grada. Reč je o takozvanom „javno-privatnom partnerstvu“ koje propagiraju organizatori Igara. Samo 40 odsto izdataka za Olimpijske igre se plaća iz javnog budžeta a 60 odsto troškova snose privatnici, pre svega firme za nekretnine, koje su zauzvrat dobile dozvole za gradnje različitih objekata na javnim površinama ili su oslobođene plaćanja poreza. Aktivisti Narodnog komiteta kritičara Olimpijade smatraju da ti ustupci koštaju više od samih radova i da su tako javni interesi podređeni interesima građevinskih firmi. Te firme „preuzimaju javne zadatke i menjaju grad u skladu sa svojom orijentacijom na profit a ne u skladu sa potrebama naroda“, kaže Orlando Santos Junior, profesor gradskog planiranja na Državnom univerzitetu u Riju i aktivista Narodnog komiteta.

Najbolji primer za predaju javnog zemljišta u privatne ruke je sam Olimpijski park, zajedno sa Olimpijskim selom. Neka borilišta će posle Olimpijskih igara biti korišćena za vrhunski sport, a neka će biti uklonjena. Organizatori OI kao primer održivog sistema navode rukometni kompleks: on će biti razmontiran a tereni će biti premešteni u četiri škole. Slično je i sa plivačkim kompleksom. No, kritičari ne dozvoljavaju da ih zaslepe pojedini primeri. Oni ukazuju da će deo Olimpijskog parka u Riju kasnije biti korišćen kao javni park, ali će na delu zemljišta ipak biti sagrađeni luksuzni stanovi. A to je veoma unosan posao za građevinske firme. One već danas planiraju prodaju objekata Olimpijskog sela kao budućih ekskluzivnih stanova. Mondenska poslovna i stambena četvrt Bara da Tižuka će postati još ekskluzivnija kada kroz nju bude prolazila nova linija metroa. Najveći deo građana Rija ipak živi u siromašnim četvrtima. „U Bari živi oko 300.000, a na širom području Rio de Žaneira – i do 12 miliona ljudi. To znači da se jedno slabo naseljeno područje sjajno razvija o trošku države, a da većina građana od toga nema ništa. To je prokockana šansa“, smatra profesor Santos Junior.

Igre bogatih?

Ono malo siromašnih ljudi koji su mogli da izvuku korist od svih tih promena, jednostavno su oterani. Favela Vila Autodromo se našla na putu planerima ulica, metroa i Olimpijskog parka. Njeni stanari su prisilno preseljeni – baš kao što su svojevremeno i hiljade njihovih sugrađana već morale da napuste svoje domove kada su građeni tereni za Prvenstvo sveta u fudbalu. Vila Autodromo je zapravo trebalo da ostane na svom mestu – to je već bilo predviđeno jednim nagrađenim projektom gradskog planiranja – ali, gde god je bilo građevinskih mahinacija, ljudi su jednostavno uklanjani, tvrdi Narodni komitet. Vrednost novog luksuznog naselja koje će biti izgrađeno na zemljištu Olimpijskog parka će svakako biti veća bez sirotinjskog naselja u komšiluku.

Pri tome bi od Olimpijskih igara svi trebalo da profitiraju. Tako je to bar gradonačelnik obećavao: Rio je trebalo da postane lepši, pravičniji, da bolje sraste. No, još pre fudbalskog Mundijala je bilo velikih protesta, jer je novac, umesto u slab sistem obrazovanja i zdravstva, ulagan u objekte Mundijala. I ovaj put je najveći broj investicija jednostavno mimoišao osnovne potrebe građana, tvrdi Narodni komitet. Rekonstruisana lučka četvrt je, na primer, sada od koristi uglavnom srednjem sloju kao novi prostor za izlaske sa ekskluzivnim novim muzejskim zdanjima i kafanama, dok prost narod mora da se zlopati u bolnicama koje su u očajnom stanju. „Olimpijske igre su neka vrsta dozvole za gradnju svega što u drugim okolnostima ne bi imalo nikakvo socijalno opravdanje“, smatra urbanista Orlando Santos Junior.

Faktor bezbednosti

Ozbiljnost situacije može da se oseti na ulicama Rija. Broj napada na prolaznike se povećava, baš kao i broj oružanih sukoba u favelama. Ali, „igre će biti bezbedne“, obećao je šef Organizacionog komiteta OI Mario Andrada. Brazil je, kaže, spreman, i ima dobar bezbednosni koncept za slučaj terorističke opasnosti kao i za borbu protiv uličnog kriminala. Za vreme OI bi o bezbednosti u gradu trebalo da se stara 85.000 policajaca. Za vreme Igara u Londonu bilo ih je dvostruko manje. Niko ne sumnja da će Igre u Riju biti bezbedne. Grad ima jedan od najmodernijih svetskih kontrolnih centara za upravljanje akcijama policije i spasilačkih službi. To se pokazalo još za vreme Svetskog prvenstva u fudbalu.

Kada je reč o sportskim postignućima, domaćini žele da po broju medalja budu među najboljih deset zemalja na Igrama. U to je država uložila 400 miliona evra u poslednje četiri godine. Od tog novca su plaćeni honorari za trenere, stipendije za sportiste, putovanja na lokacije za treninge i takmičenja, kao i oprema. Investicija bi trebalo da se isplati: Brazilci se nadaju da će osvojiti bar 27 medalja. To je ambiciozan cilj, jer je Brazil do sada učestovao na Olimpijskim igrama 22 puta, osvojivši ukupno 108 medalja.

No, sada je sportski duh jači nego ikad. U poslednje tri godine, ta zemlja je osvojila 67 medalja u 15 olimpijskih disciplina – na svetskim prvenstvima ili drugim velikim međunarodnim takmičenjima. Pored brazilskih paradnih disciplina kao što su odbojka na pesku ili džudo, Brazil ima jake predstavnike i u modernom petoboju, rukometu i trkama kanua. U svakom slučaju, Brazilcima je vrlo stalo da posle neuspeha na Prvenstvu sveta u fudbalu – i katastrofalnog poraza od 1:7 od Nemačke – sada pokažu da su uspešni u sportu. Biće to trka sa preponama, duga i napeta do poslednjeg trenutka.