Rio de Žaneiro: Samba i gomile smeća

Svako ko je pratio razvoj jednog od najvećih i najprivlačnijih festivala, naročito karnevalskih uličnih svečanosti, nije mogao da prenebregne probleme koje karneval uzrokuje. Pre svega se radi o zagađenju i nedostatku svesti lokalnog stanovništva i vlasti. Problemi tokom uličnog karnevala u Rio de Žaneiru su brojni, a pažnju najpre privlače brda smeća čija količina svake godine postavlja nove rekorde. Prema podacima gradskog preduzeća za čistoću, za vreme Karnevala 2011. godine uklonjeno je 850 tona smeća, što je 90 tona više nego prethodne godine. Samo u okolini Sambodroma, gde se odvijaju parade učenika škola sambe, mašine za čišćenje su sa ulica uklonile nešto manje od polovine ukupne količine otpada.

Povećanje količine smeća ne treba da čudi jer iz godine u godinu raste i broj učesnika karnevala u Riju. Gradske vlasti su procenile da je 2011. godine na karnevalu učestvovalo oko tri miliona ljudi, prema nekim podacima bilo ih je pet miliona, dvostruko više nego prethodne godine. Gradska čistoća je protekle godine pokušala da upotrebi novu strategiju u borbi sa smećem koje je otklanjano neposredno posle prolaska karnevalske povorke. Ova akcija jeste bila korisna, ali nije rešava osnovni problem. Vlasti su takođe zabranile konzumiranje pića iz staklenih flaša. Ipak, učesnici festivala pića većinom kupuju u limenkama od aluminijuma koje posle, mahom beskućnici sakupljaju i prodaju. Naravno, posude od plastike nisu sakupljane jer su one od aluminijuma rentabilnije.

Mokrenje na ulicama

U vreme karnevala problem ne predstavlja samo otpad nego i nespremnost građana na promenu ponašanja. Tako se vrlo često može videti kako su neki kontejneri prenatrpani dok se drugi koriste za odlaganje čaša sa pićem. U karnevalskoj sezoni 2011. godine grad je pokrenuo kampanju protiv mokrenja po ulicama. Čak 777 muškaraca i žena su koji se nisu pridržavali zabrana su pritvoreni. Treba doduše priznati da bi za poštovanje zabrane učesnici karnevala morali da imaju na raspolaganju mogućnost da to ne rade na javnom mestu. Prošle godine se u redovima čekalo za jedan od 13 hiljada mobilnih toaleta. Za ovu godinu organizatori su obećali bolje uslove.

Tako se i ove godine se održava akcija protiv uriniranja na javnom mestu, kao i kampanja za prevenciju HIV/AIDS-a, protiv predrasuda i za donacije krvi. Ipak, nisu organizovane kampanje koje stanovništvo navode da iz bezbednosnih razloga na ulice ne iznose staklene i oštre predmete. Učesnicima karnevala ni ove godine niko objasnio da nema potrebe da kupuju ili šiju nove kostime nego da preprave prošlogodišnje. Skoro niko ne zna da škole sambe recikliraju prošlogodišnje kostime. Na taj način moguće je smanjiti i troškove i na to treba navići učesnike karnevala. Na taj način je, na duge staze, moguće probuditi interesovanje za teme poput odgovorne potrošnje.

Grad ne krije da želi da smanji rast karnevala. Naravno, organizacija ovako velike manifestacije pomaže Rio de Žaneiru da se dobro pripremi za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. godine i Olimpijske igre koje se u Brazilu održavaju dve godine kasnije.

Autori: Bruno Rezende / Željka Bašić-Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević