Resursi kao oružje

Do sada su se mogucnošcu da resursi kao što su voda, gas, nafta i druge sirovine budu korišceni kao sredstvo za povecanje politickog uticaja, pre svega bavili strucnjaci. Javno mnjenje na zapadu jedva da je bilo svesno problema. Potiskivalo ga je ili optuživalo one koje su glasno upozoravali za crno sagledavanje stvarnosti. Sve se promenilo preko noći. Zabrinuti novinski komentatori odjednom postavljaju pitanje; da li bi možda i radijatori u Nemackoj mogli da ostanu hladni? Ako Rusija iz bilo kojih razloga zavrne slavine na gasovodu. Sada se više ne radi samo o Ukrajini vec i o sopstvenoj sudbini. I što više nemacki politicari upozoravaju na preterane reakcije, time sve više raste strah medju ljudima.

Pri tom se stanje, politicki gledano, zaoštrilo, ali u principu, nije dramaticno promenilo. Vec godinama se Rusija i Ukrajina svadjaju oko novca i oko kontrole gasovoda, kao i oko navodne kradje zemnog gasa od strane Ukrajinske države. Rusija vec dugi niz godina spada u najvažnije snabdevace sirovinama za Evropu. Još je i nekadašnji predsednik Nemacke Roman Hercog, prilikom jedne posete Moskvi otvoreno priznao da ce Nemacka jednog dana postati zavisna od snabdevanja gasom iz Rusije. Ono što sredinom devedesetih nikoga nije narocito zanimalo, sada je izazvalo veliko uzbudjenje. Svadja izmedju Moskve i Kijeva otvorila je oci mnogima jer je pokazala da sirovine mogu biti upotrebljene kao politicko oružje.

Koliko su nemacki politicari bespomocni, pokazuje poziv upucen Gerhardu Šrderu, prema kojem bi bivši kancelar trebalo da u svadji oko gasa posreduje i da stiša svog prijatelja Vladimira Putina. Pri tom teško da postoji osoba koja je je manje pogodna da izgladjuje odnose izmedju Moskve i Kijeva. Šreder u medjuvremenu više i nije politicar, vec poslovan covek. Pošten preduzetnik trebalo bi da izbegava veliku bliskost sa Kremljom. A pogotovo ne treba da radi za firmu Gasprom koju kontroliše ruska država. Za krace ili duže vreme, svadja izmedju slovenskih suseda bice izgladjena. Moskvi preti opasnost da izgubi dobar glas pouzdanog liferanta gasa, ako svadja bude eskalirala. Putinova kalkulacija da sa drasticnim povecanjem cene sibirskog gasa oslabi svoje politicke protivnike u Ukrajini, izgleda da se nece ostvariti. Broj onih koji zagovaraju približavanje Ukrajine Zapadu povecava se u onoj meri, ukoliko se povecava i pritisak Moskve na Kijev. Ali borba oko resursa ne zaoštrava se samo u Evropi. SAD u medjuvremenu sa rastucim nepoverenjem gledaju na Kinu i na Indiju, jer one povecavaju obim trgovine gasom sa Iranom. Iran je po rezervama zemnog gasa na drugom mestu u svetu. Peking kao ni Nju Delhi nisu spremni da se obaziru na Americke nedoumice. A i Rusija ce i dalje sa Iranom saradjivati u okviru atomskog sektora. Može se predvideti da ce Amerikanci i Zapadni Evropljani biti sve zavisniji od uvoza sirovina iz drugih delova sveta. Ovaj trend teško da se može zaustaviti. Ostaje nada da ce svadja izmedju Rusije i Ukrajine delovati kao otrežnjujući šok, i da ce ovaj razvoj izoštriti svest kada je u pitanju traženje alternativa.

Miodrag Šorić