Republikanski zid za izbeglice

Lideri Republikanske partije pozvali su Kongres SAD da obustavi prihvatanje sirijskih izbeglica u Sjedinjene Američke Države. Najmanje 26 guvernera američkih saveznih država odbilo je prihvatanje izbeglica. Svi imaju sličnu argumentaciju: „Ovo je moment kada je bolje biti siguran, nego da posle žalimo“, kaže Pol Rajan, republikanac i predsednik Predstavničkog doma Kongresa. „Razmišljamo mudro, stvar odgovornosti je pauzirati ovaj konkretan aspekt u izbegličkom programu kako bismo osigurali da se teroristi ne pokušavaju infiltrirati među izbeglice“, kaže on.

Reakcija konzervativaca prema sirijskim izbeglicama došla je nakon koordinasanih terorističkih napada u Parizu u kojima je stradalo najmanje 129 ljudi, a povređene su stotine. Jedan od trojice muškaraca koji se digao u vazduh ispred stadiona gde se odigravala utakmica između Francuske i Nemačke navodno je putovao sa lažiranim sirijskim pasošem preko Balkanske rute.

Sjedinjene Države već imaju strog sistem kontrole izbeglica, prema mišljenju Džemsa Hataveja, stručnjaka za izbegličko pravo na Univerzitetu u Mičigenu. Uobičajene procedure podrazumevaju da izbeglice proveri pet nacionalnih bezbednosnih agencija. Sirijce proverava njih šest. „Ove ljude proveravaju na više nivoa nego bilo koje drugo ljudsko biće koje je došlo u SAD u proteklom vremenu“, kaže Hatavej za DW.

Šačica izbeglica

Dok je Nemačka prihvatila više od 100.000 Sirijaca ove godine, SAD su prihvatile manje od 2.000 od izbijanja rata u Sriji 2011. godine. Hatavej ukazuje da je bezbednosna provera toliko detaljna i spora da je uz nju praktično i nemoguće primiti više izbeglica.

No administracija oldazećeg predsednika Obame obećala je da će prihvatiti dodatnih 10.000 Sirijaca u narednoj godini. Stiven Buči, ekspert za bezbednost pri konzervativnoj fondaciji Heritejdž kaže da bi Bela kuća trebalo da naredi još strožije provere izbeglica. „Proces provere je u najmanju ruku nepotpun i u mnogo slučajeva se preskoči pa radi tek naknadno“, kaže Buči. „Ne sme više biti takvih izuzetaka.“

Od 11. septembra 2001. godine, SAD su prihvatile 784.000 izbeglica, prema podacima Instituta za migracionu politiku. Troje od ovih ljudi sa statusom izbeglica uhapšeni su zbog planiranja terorističkih napada. „Ukoliko žele potpunu sigurnost o kojoj, čini se, govore neki guverneri, trebalo bi da prekinemo vazdušne veze i zatvorimo granice s Kanadom i Meksikom“, kaže Hatavej. „Iskreno, tu se nalazi veća pretnja, nego u prijemu sirijskih izbeglica.“

Test religioznosti?

Dok demokratski predsednički kandidati Hilari Klinton i Berni Sanders kažu da bi prihvatili izbeglice, dvojica republikanskih kandidata, teksaški senator Ted Kruz i bivši guverner Floride Džeb Buš, kažu da bi SAD trebalo da se fokusiraju na prihvatanje sirijskih hrišćana, a ne muslimana. „Ne bi trebalo prihvatati muslimanske izbeglice iz država gde IS i Al Kaida imaju kontrolu nad značajnim delom teritorije“, kaže Kruz za ABC Njuz, „zbog nesposobnosti ove administracije i nesposobnosti obaveštajnih službi da razluče ko jeste, a ko nije terorista IS-a.“

Kada su ga novinari CNN-a pitali kako bi određivao religiju izbeglica, Bush je kazao: „Možete dokazati da ste hrišćanin...“

Ahmed Rehab, direktor čikaškog ureda Veća za američke i islamske odnose, kaže da su komentari kandidata odraz antimigrantske i antimuslimanske misli među delom onih koji podržavaju Republikansku partiju. „Ovo je izuzetno uznemirujuće za SAD, sekularnu naciju koja je uvek bila mesto koje je prihvatalo unesrećene mase, izbeglice i one koji su se suočavali s progonima“, kaže Rehab za DW. „Tako je nastala naša nacija.“

Veto i šta onda?

Prema rečima predsednika Predstavničkog doma Rajana, regulativa koju razmatra Kongres „ne podrazumeva religiozni nego samo bezbednosni test.“ Predlog je izglasan ubedljivom većinom od 289 prema 137 – što znači da je i dobar broj demokratskih kongresmena prihvatio predlog. Bijela kuća je obećala da će staviti veto na ovu regulativu jer „ne bi značila dodatnu sigurnost za američki narod, nego bi prouzrokovala značajna kašnjenja i prepreke u ispunjavanju vitalnog programa koji zadovoljava humanitarne i ciljeve nacionalne sigurnosti“. No veliki broj glasova može biti dovoljan da se zaobiđe predsednički veto.

Guverneri pojedinih federalnih jedinica nemaju pravnu mogućnost da zaustave priliv izbeglica, kaže Hatavej. Centralna vlada vodi program u saradnji sa privatnim humanitarnima agencijama širom zemlje. No vlade pojedinih federalnih država bi, ipak, mogle da srežu finansiranje organizacija koje pomažu sirijskim izbeglicama. „Oni bi mogli da učine živiot neugodnim izbeglicama koje idu tamo, a očito je da nema interesa u jednom delu centralne vlasti da šalju izbeglice u države čiji guverneri čine sve da ih zatvore prema izbeglicama“, kaže stručnjak za izbegličku politiku.

Agencije za pomoć izbeglicama, čiji je zadatak da pronađu stanove, poslove i obezbede kurseve jezika, oslanjaju se na javno finansiranje, kaže Rehab, koji je bio protpredsednik organizacije RefugeeOne, koja pomaže izbeglicama da se intergrišu u društvo. Rezovi ovih izdvajanja bi samo ugrozili američku nacionalnu bezbednost, kaže on. „Integracija i osnaživanje pridošlica je najveća zaštita od radikalizacije i marginalizacije“, zaključuje Rehab.