Reprezentacija Italije na EP 2008.

Definitivno favoriti - Italijani, dolaze u Austriju i Švajcarsku u nameri da objedine titule svetskog i evropskog prvaka i tako na najbolji mogući način bace u zaborav sramnu predstavu i ranu eliminaciju sa EP 2004. godine. Večito čvrsti "azuri" i ovog puta će verovatno nervirati mnoge svojim minimalcima (ili bar pokušajima da upišu minimalce), ali ove godine će stvari na terenu biti nešto drugačije nego što smo navikli.

Neverovatni "Super Pipo" nije tu, a to drastično menja igru u napadu. Osim Inzagija, Donadoni neće računati na Totija, Nestu, Đilardina i Oda iz različitih razloga. Srećom po Donadonija iz odličnih igrača koje ima na raspolaganju ove sezone je pre svih u prvi plan iskočio Luka Toni. Neumorni Bajernov "bombarder", koji je bez pogovora postao najbolji napadač Italije. Partner Toniju mogu biti prvenstveno Di Natale, ali i Borijelo, Kvaljarela i iznenađenje na spisku «loši dečko» Kazano.

Međutim, verovatno se cela «čizma» nada da će rame uz rame sa njim igrati legendarni Alesandro del Pjero. Popularni «pinturikio» preporodio se ove sezone, a Donadoni bi imao puno problema u životu da ga kojim slučajem nije uvrstio na spisak. Sa 21. golom u dresu Juventusa poneo je epitet najboljeg strelca Serije A, a sa četvrtim EP u nizu pridružio se Peteru Šmajhelu, Edvinu Van der Saru i Lilijanu Tiramu među rekorderima Starog kontinenta. Kada duet Toni – Di Natale (Del Pjero?) loptama hrani genije Andrea Pirlo, nije nemoguće očekivati da ovog puta gledamo Italijane u "3+" utakmicama, a podršku u Donadonijevom sistemu 4-3-3 imaće i u čestom izboru za startnih 11 Mauru Kamoraneziju.

Iza standardne italijanske veze radilica (Gatuzo, Ambrozini) i neoubičajeno mladih igrača za najstariju selekcuju na turniru (De Rosi, Akvilani) nalazi se odbrana o kojoj ne treba puno trošiti reči. Bez pogovora glavni igrač u zadnjoj liniji je Fabio Kanavaro, a tu su i Groso, Kjelini, Zambrota, Panući, Matriks, kao i za neke iznenađenje u prvom timu Barzalji. Čak i ako se probije Donadonijev bedem, pitanje je kako probiti bez dileme najboljeg golmana sveta Điđija Bufona, koji je, objektivno govoreći, doneo titulu svetskog prvaka «azurima».