Renesansa za fašiste Zlatne zore

„Grčka Grcima“, viče masa jednog februarskog popodneva u Pireju, tradicionalnoj lučkoj četvrti Atine. Nezadovoljnika nema mnogo, došlo je oko 150 onih koji se opiru „rasprodaji Grčke“ i poginjanju pred „diktatom“ iz inostranstva. Mesto okupljanja je planirani tranzitni kamp za izbeglice. Zvanično je na protest pozvao komitet građana iz komšiluka, ali je od početka jasno da iza demonstracija ne stoje spontano okupljeni zabrinuti stanovnici Pireja nego neonacistička partija Zlatna zora.

Lideri i poslanici te stranke grabe mikrofon i pokušavaju da zagreju masu vatrenim parolama. Portparol partije Ilias Kasidiaris udara po grčkoj vladi: „Ti izdajnici nemaju problem s tim što će Grci uskoro biti manjina u sopstvenoj zemlji. Oni imaju problem s Zlatnom zorom, jer njena snaga prema anketama raste“, vikao je Kasidiaris uz glasna odobravanja slušalaca. „Naravno da podrška Zlatnoj zori raste, jer Zlatna zora oslikava grčki duh!“

Sumnje da iza opisanog protesta u Pireju stoje upravo poznati grčki fašisti motivisala je i suprotni tabor na skroman kontramiting. Stotinak levičara i antifašista skupilo se na istom mestu, brojni pripadnici žandarmerije su razdvajali dve grupe, ali je posle demonstracija po Atini tu i tamo došlo do kavge.

Crne ovce grčke politike

„Zlatna zora igra na kartu rasizma jer pokušava da izađe iz izolacije u koju je dospela posle smrti Pavlosa Fisasa“, kaže za DW Petros Konstantinu, koordinator Pokreta protiv rasizma. Pavlos Fisas je bio poznati grčki reper i levičar kojeg je septembra 2013. nožem usmrtio jedan pripadnik Zlatne zore. Ubistvo je predstavljalo prekretnicu za do tada sve popularniju neonacističku partiju. Veliki broj njenih lidera je na optuženičkoj klupi zbog sumnje da su organizovali ubistvo Fisasa i brojne nasilne napade na imigrante.

Suđenje je pokvarilo proklamovani imidž Zlatne zore, čije su pristalice tvrdile da je u pitanju jedina čista partija na političkoj sceni. Ipak, proces zbog ubistva Fisasa više nije u centru pažnje, delimično i zbog maratonskog štrajka advokata zbog planiranih reformi socijalnog sistema. Nakon što su u pritvoru držani maksimalnih 18 meseci, osumnjičeni prvaci Zlatne zore pušteni su da se brane sa slobode. Nema izgleda da će se suđenje završiti ove godine.

Lideri na slobodi, a Grčka pod teretom naleta migranata i mera štednje – to je okruženje u kojem Zlatna zora pokušava da se ponovo etablira kao alternativa aktuelnoj vlasti.

Tanasis Kampajanis je advokat koji zastupa grupu egipatskih ribara koji su brutalno napadnuti, navodno od strane partijskih batinaša Zlatne zore. „Ta partija već dugo koristi tobožnje građanske komitete kako bi se predstavila kao podrška širokim slojevima frustriranih građana“, kaže Kampajanis za DW. „Oni to rade kako bi lakše pristupili ljudima na terenu. Uostalom, znaju da su neka vrsta crne ovce od kad se protiv njih vodi proces.“

Partija nezadovoljnika

Zlatna zora je optužena za raspirivanje mržnje i organizaciju nasilnih protesta kod jednog smeštaja za izbeglice u blizini Soluna i na grčkom ostrvu Kosu. U slučaju protesta na ostrvu su nasilne demonstracije čak usporile otvaranje takozvanog hotspota, registracionog centra za izbeglice, što je obaveza koju je Grčka preuzela na sebe.

Na kraju je pripremljen i izbeglički kamp u Pireju, s velikim belim šatorima podignutim na prostoru stare kasarne. Ovde bi trebalo da bude smešteno najviše 1.200 izbeglica. Iako se zvanično govori o „tranzicionom kampu“, nejasno je koliko će se izbeglice ovde zadržavati i kuda će dalje ići.

Vangelisu se ne dopada što će izbeglice biti u komšiluku. Ovaj 43-godišnji radnik je inače glasač Zlatne zore. „Izbeglice ne mogu da se uklope ovde“, kaže on. Ipak, veći problem mu predstavljaju krupna nacionalna pitanja u vezi s izbegličkom krizom. Recimo kakav će uticaj imati prisustvo flote NATO u spornim teritorijalnim vodama između Grčke i Turske? Vangelis takođe misli da međunarodni ugled Makedonije upravo raste nauštrb Grčke. „Glasao sam za Zlatnu zoru jer su to patriote. Ovo što se iz dana u dan dešava daje vetar u leđa partiji.“

Novinar i politički komentator Pavlos Cimas kaže da je 2012. Zlatna zora katapultirana kao treća parlamentarna snaga u Grčkoj na osnovu agresivne antiimigrantske retorike. Današnji rast podrške je, kaže Cimas, rezultat nesigurnosti zbog poteza vladajuće Sirize koja se smatra nesposobnom da reši probleme. „Glavni pokretač je veoma visoka nezaposlenost mladih. Zato su simpatizeri Zlatne zore uglavnom mladi i nezaposleni“, navodi Cimas za DW.

Cimas ukazuje na taktiku fašista da se ukažu uvek tamo gde postoji nezadovoljstvo – recimo na protestima poljoprivrednika koji blokiraju autoputeve zbog reformi penzionog sistema. Dodaje da je po najveća pretnja po Grčku tokom izbegličke krize upravo mogući uspon Zlatne zore.