1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rekordna zaposlenost – ali samo na papiru

Nemačka je u 2010. godini dostigla najveću stopu zaposlenosti. Državni Zavod za statistiku zabeležio je prošlogodišnji prosek od 40,37 miliona zaposlenih. Ipak, ovom rastu stope zaposlenosti kumuje veliki broj sezonaca.

Sezonski radnici prividno povećavaju stopu zaposlenosti

Sezonski radnici prividno povećavaju stopu zaposlenosti

Nemačka privreda, u vremenima besparice održana je, pre svega, zahvaljujući rastu građevinskih investicija i neumornoj potrošnji građana. Vlada je svojim programima za ublažavanje krize uspela da zadrži broj nezaposlenih ispod četiri miliona, i time omogućila da građani i dalje, bez dubljeg razmišljanja, zarađeni novac ostavljaju u kasama nemačkih prodavnica. Tek što je zemlja počela da se oporavlja od krize početkom prošle godine, već krajem avgusta mogla je da se pohvaliti najvećim privrednim rastom u poslednjih 20 godina.

Bila je to i sjajna prilika za ministra privrede Rajnera Briderlea iz redova liberala da pohvali sam sebe: „Njemačka je za vreme naše koalicije sa demohrišćanima postala privredni uzor. To vam je privredni bum kao iz udžbenika!“

Privreda se razvija „preko leđa“ privremenih radnika

Zadovoljstvo ministra Briderlea u Nemačkoj ne dele baš svi. Privredni uspon je, doduše, nepobitna činjenica, koja rezultira i većim zapošljavanjem radno sposobnih. A upravu tu se i skriva stvarni problem.: „Ono što mi pratimo sa najvećom kritikom je to što nakon krize broj novozaposlenih raste zahvaljujući skoro samo najamnim radnicima koji imaju nesigurne i krajnje loše uslove rada“, objašnjava Mihael Zomer, predsednik nemačkog Saveza sindikata.

Sindikat se poslednjih godina zalaže za uvođenje minimalca za sve radnike, a pre svega za privremene radnike koji u Nemačkoj zaraduju i do 50 odsto manje u odnosu na svoje stalno zaposlene kolege. U Nemačkoj je trenutno zaposleno skoro milion privremenih radnika.

Stranački kolega pomenutog ministra i predsedavajući frakcije liberala u pokrajini Baden-Virtembergu Hans Ulrih Rilke komentariše: „To, svakako, nije neki pozitivan pomak i naravno da bi i nama više odgovaralo zapošljavanje radnika kojima ce biti uplaćivani svi zakonom utvrđeni socijalni doprinosi. Međutim, privremeni rad će i u budućnosti imati važnu ulogu zbog fleksibilnosti tržišta rada.“

Cenu rada obaraju sezonci iz istočne Evrope

Loše uslove privremenih radnika u Nemačkoj i njihove ionako već lošije plaćene poslove moglo bi uskoro da ugrozi i najmanje 100.000 državljana novijih članica Evropske unije iz istočne Evrope (Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Slovačka, Češka, Slovenija, Mađarska), koji od 15. maja imaju pravo na rad u Njemačkoj, ali po tarifi svoje matične zemlje iz koje dolaze. Njihova satnica u Poljskoj ili Češkoj, na primer, nije veća od četiri evra, i zato neće biti veća ni u Nemačkoj. Istovremeno, nemačko tržište rada preplaviće i sezonski radnici, jeftina radna snaga iz Hrvatske, Rumunije i Bugarske, koji od 1. januara ove godine imaju pravo na šestomesečni rad u nemačkom ugostiteljstvu, poljoprivredi i šumarstvu.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 13.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qrfu
  • Datum 13.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qrfu