Reforma Evropskog suda za ljudska prava | Evropa | DW | 01.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Reforma Evropskog suda za ljudska prava

Presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu imaju sve više značaja. Tako se sve veći broj građana odlučuje zatražiti pomoć tog suda s nadom da će zadovoljiti pravdu. Sud je zato pretrpan brojnim procesima.

Dean Špilman je fokusiran na svoj posao. Pre stupanja na dužnost predsednika Evropskog suda za ljudska prava nije davao intervjue. Taj rođeni Luksemburžanin, sa 27 godina je postao advokat u svojoj zemlji, ubrzo nakon toga docent, a sa 41-nom godinom – sudija u Evropskom sudu za ljudska prava. I njegov otac Alfons Špilman bio je 80-ih godina sudija u Strazburu. Dean Špilman, sa upravo navršenih 50 godina, danas, 1. novembra, postaje predsednik Evropskog suda za ljudska prava. Oba njegova prethodnika, Žan-Pol Kosta i ser Nikolas Braca su, prilikom stupanja na dužnost, imali 66 godina.

Dean Špilman, novi predsednik Evropskog suda za ljudska prava

Dean Špilman, novi predsednik Evropskog suda za ljudska prava

Andreas Cimerman, ekspert za evropsko pravo sa univerziteta u Potstdamu, o Špilmanu, namigujući, kaže: „Važno je sledeće: on je bio sudija, bio je zamenik predsednika, poznaje način rada suda. Nisam siguran da li je od pomoći to što je i njegov otac već bio sudija. No verujem da će on (Špilmanov otac Alfons) igrati dobru ulogu. Starost nije uvek odlučujuća. Uvedena je i starosna granica jer su neke sudije bile, blago rečeno, prestare. On (Dean Špilman) apsolutno može da uneti novu dinamiku.“

Dinamika na sudu koji godišnje bude preplavljen hiljadama žalbi? Samo u 2011. godini bilo ih je skoro 65.000. Svaki stanovnik zemalja, koje su članice Saveta Europe, može da podnese žalbu Sudu u Strazburu ukoliko veruje da su određenim državnim merama povređena njegova prava zagarantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Uvek iste zemlje odgovorne za zastoj

Čak 47 sudija, iz svake članice Saveta Evrope po jedan (iz Srbije – Dragoljub Popović), jedva da stižu da reše sve žalbe. Samo tokom septembra ove godine obrađivano je oko 140.000 slučajeva. Reč je stalno o istim državama odgovornim za zastoj u obradi žalbi: Rusiji, Turskoj, Italiji i Rumuniji. Reforme su, dakle, postale neophodne. Najvažnije reforme stupile su na snagu polovinom 2010. godine. Reč je o Protokolu 14 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava. Tim protokolom sudijama je dozvoljeno da po ubrzanom postupku odbiju nedopuštene žalbe, ukoliko njihovi podnosioci na taj način nisu znatno oštećen.

Prof. Andreas Cimerman: Postoji potreba za dodatnim reformama

Prof. Andreas Cimerman: Postoji potreba za dodatnim reformama

Ekspert za evropsko pravo Cimerman, koga je nemačka vlada imenovala za ad-hok sudiju u Strazburu, smatra da postoji potreba za još većim reformama. Kada je reč o dodatnom 14. Protokolu Cimerman kaže: „To je pozitivan korak, ali s obzirom na broj žalbi i tužbi, on još uvek nije dovoljan.“

Predlozi za dodatne reforme podrazumevaju: filtriranje prilikom prema žalbi, paušalne troškove za očigledno bezizlazne slučajeve, ali i više osoblja i finansijskih sredstava.

Politički izazovi

Benjamin Vard je zamenik direktora Odeljenja za Evropu i Centralnu Aziju pri organizaciji „Hjuman rajts voč“ (Human Rights Watch). On veruje da novog predsednika Evropskog suda za ljudska prava očekuje još jedan izazov: „Politički izazov je u tome što postoji nekoliko bitnih država Saveta Evrope koje veruju da je Sud postao previše moćan i da se on mora obuzdati. I to je opasnost po Sud, jer bi vlade mogle, s obzirom na te pokušaje, da otežaju rad Suda i spreče pristup ljudima čija su ljudska prava povređena.“

Vard navodi zemlje čiji je uticaj na Evropski sud za ljudska prava u poslednje vreme postao preveliki: „To je sigurno pristup britanske vlade koja je i prilikom poslednjeg izbora predsednika ponovo pokušala da ograniči ovlašćenja suda. Ali tu su i druge evropske države poput Rusije ili Turske koje se zbog presuda često osećaju pogrešno tretiranim.“

Andreas Cimerman ne smatra da je odnos država članica prema Sudu tako negativan. Uprkos tome, države članice moraju i dalje da prilagođavaju svoje nacionalno zakonodavstvo Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, smatra on.

Benjamin Vard: Novog predsednika Suda čekaju brojni izazovi

Benjamin Vard: Novog predsednika Suda čekaju brojni izazovi

Svi moraju da imaju podjednaku odgovornost

U svakom slučaju, sud u Strazburu ne bi smeo da postane sud u kojem se u osnovi podnose žalbe protiv Rusije ili Turske, kaže Benjamin Vard iz „Hjuman rajts voča“. Samo ukoliko sve države pred tim Sudom podjednako snose odgovornost za svoju politiku prema ljudskim pravima, Evropski sud može da radi efikasno.

„Na kraju krajeva, to je pitanje političke volje i priznanja da Sud zaista predstavlja neverovatno važan instrument za zaštitu ljudskih prava u Evropi. U brojnim državama on je jedina instanca kojoj se možemo obratiti u slučaju povrede ljudskih prava“, kaže Vard.

Novi predsjednik Suda Dean Špilman moraće da insistira kod država članica baš na takvoj političkoj volji.

Autorke: Dafne Gratvol / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković