Reforma Šengena podelila EU

I ubuduće će, kao i do sada, važiti pravilo da države članice EU mogu da obnove kontrolu graničnih prelaza u određenim situacijama. Poljska se na to, primera radi, odlučila upravo u vreme Evropskog prvenstva u fudbalu. Ukoliko to nalažu bezbednosni razlozi, poput opasnosti od terorističkih napada ili prirodnih katastrofa, privremena kontrola granica je uprkos Šengenskom sporazumu dozvoljena. Osnovni kriterijum u svemu tome jeste nivo ugroženosti javnog poredka. Odluku donosi svaka zemlja potpisnica sporazuma po na osob i izgleda da su svi saglasni da to pravilo ne bi trebalo menjati.

Ministri unutrašnjih poslova zemalja EU odlučili su na sastanku u Luksemburgu (7.6.) da je uvođenje graničnih kontrola takođe opravdano u slučaju velikog talasa izbeglica. Najveća briga EU na tom planu jesu talasi izbeglica sa severa Afrike, koje preko Italije uporno pokušavaju da se domognu Evrope. Međutim, ništa manji problem nije ni Grčka, jer ona do sada nije uspela da pruži garancije u kontroli granice sa Turskom.

„Situacija na grčko-turskoj granici pokazuje da nam je potreban jedan jasan mehanizam delovanja“, rekla je autrijska ministarka Johana Mikl-Lajtner u Luksemburgu.

Bezbednost ostaje bolna tačka

Zato su ministri odlučili da osmisle mehanizam za hitne slučajeve, koji bi sprečio ugrožavanje bezbednosti u šengenskom prostoru u vanrednim okolnostima. U svemu tome presudnu reč imao je ministar unutrašnih poslova Nemačke Hans Peter Fridrih. „Konačna odluka je naravno na samim državama potpisnicama, jer mi se svi suočavamo sa istim zadatkom, a to je da našim građanima garantujemo bezbednost.“

Osnova za ponovno uvođenje graničnih kontrola, trebalo bi da bude preporuka Evropske komisije i Saveta ministara EU. Međutim, jedne takve preporuke pogođena zemlja potpisnica sporazuma nije obavezna da se pridržava. „Ne možemo da prihvatimo da neko drugi odlučuje o tome da li će biti kontrole na našim granicama“, rekla švajcarska ministarka Simoneta Somaruga.

Komisija gubi bitku

Komesarka EU za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem upozorava da je pozicija „šengenskog prostora“ oslabljena. „Ako nam je kontrola granica u određenim situacijama potrebna, odluku o tome bi trebalo da donesemo zajednički u Evropskoj uniji. Takvu odluku ne bi trebalo da donosi samo jedna zemlja potpisnica.“

Drugim rečima, ona želi da EU u svemu tome bude poslednja instanca i ističe kako dosadašnji talasi izbeglica nisu predstavljali opasnost za javni poredak. Malmstrem veruje da bi se zloupotrebom mehanizma za hitne slučajeve moglo zloupotrebiti pravo na slobodu kretanja, a upravo to Šengen garantuje.

Nisu isključene ni tužbe

Nemački ministar Hans-Peter Fridrih ima nešto drugačije mišljenje. Njegov stav je da ukoliko neka zemlja nije u stanju da kontroliše spoljašne granice EU, na raspolaganju joj mora biti pomoć same Unije. „Mehanizam za vanredne situacije jeste nešto što na snagu stupa na samom kraju, kao poslednja mera.“

U prvoj raspravi sa Evropskom komisijom, izgleda da su države članice potpisnice Šengenskog sporazuma dobile bitku. Ali to još nije kraj priče. Načelan dogovor postignut je bez saglasnosti Evropskog parlamenta, čime je narušen proces donešenja odluka, a ne isključuje se ni mogućnost podnošenja tužbe. „Predlažemo da se o svemu najpre izjasni Evropski sud pravde“, rekao je u Briselu Manfred Veber u ime poslanika demohrišćanske frakcije u EP.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković