Referendum u Švajcarskoj udara po džepu? | Evropa | DW | 11.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Referendum u Švajcarskoj udara po džepu?

Trgovina između Evropske unije i Švajcarske vredna je stotine milijardi evra. Referendum o ograničavanju broja doseljenika mogao bi da ugrozi dobre ekonomke odnose i da skupo košta obe strane.

Zemlje Evropske unije trenutno čine najmoćnije tržište na svetu. Iz 28 članica EU svake godine stiže oko četvrtina svetskog privrednog proizvoda. Iako Švajcarska ne pripada Uniji, ta zemlja uživa brojne povlastice u trgovini za državama-članicama.

Za Švajcarsku, EU je daleko najvažniji trgovinski partner. Oko tri četvrtine svega što Švajcarska uvozi, potiče iz zemalja Evropske unije, a više od polovine ukupnog izvoza ove države završi na evropskom tržištu. Po podacima za 2012, bilateralna trgovina između Švajcarske i EU vredi 210 milijardi evra. Ogroman deo toga je trgovina sa Nemačkom – promet između te dve države ima vrednost od 79 milijardi evra.

Mala, ali važna

Istovremeno, Brisel dobro zna kakav je značaj malene republike u Alpima za Evropsku uniju. U ovu zemlju odlazi oko devet odsto izvoza EU, što je stavlja na drugo mesto, iza Amerike. Švajcarska uvozi više evropske robe nego Kina, Rusija ili Turska. Što se izvoza tiče, tu je na petom mestu, po podacima Evropskog zavoda za statistiku Eurostat.

Drugim rečima, EU više izveze u Švajcarsku nego što odatle kupi - u 2012, ta razlika je iznosila oko 17 milijardi evra. Na primer, pošto Švajcarska nema sopstvenu automobilsku industriju, u toj zemlji tokom 2012. završilo 380.000 automobila vrednih preko osam milijardi evra. Tamo dospeva i mnogo mašina i postrojenja iz članica EU.

Nemačka industrija u kojoj veliku težinu imaju upravo auto-industrija i mašinogradnja, od toga izvlači ogromnu korist. „Roba koju Nemačka proda u Švajcarskoj svake godine, vredi oko deset milijardi evra više nego ono što Nemačka odatle uveze “, kaže švajcarski ekonomista Tomas Štraubhar, direktor Svetskog privrednog instituta iz Hamburga (HWWI).

Posledice su nesagledive

Naravno, Švajcarska je značajna na međunarodnom planu zbog svog bankarskog sektora i finansijskih usluga, a iz te zemlje stiže hemija i lekovi, satovi, precizne alatke i potrošna dobra kao što je čokolada.

Pored imigranata, u Švajcarskoj radi masa ljudi koji žive nekoj od susednih zemalja, posebno na nemačko-švajcarskoj granici. „Švajcarska nudi radna mesta, a Nemačka – radnu snagu“, kaže Štraubhar za Dojče vele. „Zajedno proizvodimo dobra koja se zatim koriste u nemačkoj automobilskoj industriji, mašinogradnji ili metalurgiji.“

Referendum je obavezao švajcarsku vladu da u roku od tri godine odredi kvote za doseljenike iz inostranstva. To se odnosi i na došljake iz Evropske unije. Sa tačke gledišta EU, to je povreda principa „slobodnog protoka ljudi“ koji je važio još od 1999. godine. Tada je sa Švajcarskom sklopljeno nekoliko sporazuma, između ostalog i o saobraćaju, poljoprivredi, nauci i javnim tenderima. Ovi sporazumi su pravno povezani jedni sa drugim i ne mogu da raskidaju pojedinačno, kaže Evropska komisija u zvaničnoj izjavi. Zbog toga ovaj organ najvaljuje „analizu posledca ove inicijative na zajedničke odnose“.

Sve ili ništa

Ekonomista Štraubhar razume to gledište: „Evropska unija je pod velikim pritiskom. Ako dozvoli izuzetke i posebne slučajeve za zemlje kao što je Švajcarska, i druge zemlje, unutar EU, će tražiti iste privilegije. EU ne želi da dira u to.“

Na drugoj strani, ako se iznova pregovara o svim sporazumima, Švajcarska bi mogla da izgubi mnoge povlastice. „Iznad svih visi giljotina“, kaže Štraunhar. „Ako se sve stavi na kocku, za Švajcarsku - kao malu zemlju – biće teško da zadrži status kvo prema velikoj Evropskoj uniji.“

Nakon referanduma, švajcarski političari nemaju puno manevarskog prostora: „Vlada mora da se aktivira“, kaže Štraubhar. „I Evropska komisija to ne želi, niti može da to tek tako prihvati.“

Autori: Andreas Beker / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković