1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Reciklaža smeća po standardima EU

Na deponijama smeća stvaraju se velike količine gasova. U Turskoj se nalazi veliki broj ovakvih deponija. Ako želi da se pridruži EU, Turska će morati da pronađe bezbednije načine za uništavanje smeća.

Recycling von Kunststoffen

Kamioni za odvoženje smeća u Turskoj su veoma moderni i redovno odvoze smeće koje turski građani ostavljaju za sobom. Problem predstavljaju smrdljivi otpadi na velikim deponijama u predgrađima gradova. Kada je donelo plan za zaštitu životne sredine za period od 2007. do 2009. godine, tursko ministarstvo za zaštitu okoline vrlo je samokritično zaključilo da je nekontrolisano i neosigurano odlaganje smeća u Turskoj, deo svakodnevice. Neosigurana brda otpada predstavljaju veliki rizik po životnu sredinu i zdravlje stanovništva. Deponije smeća se često nalaze u blizini naseljenih delova.

Reforma za smanjenje broja deponija

Ökologie, Umwelt, Kinder suchen auf einer Müllhalde nach Gegenständen, im November 2008, Türkei +++KfW-Bildarchiv / photothek.net+++

Deca u Turskoj se igraju na deponiji

Dakle, ovaj problem je već duže vreme poznat turskim vlastima koje već godinama rade na smanjenju rizika po ljudsko zdravlje i životnu okolinu. U tom cilju je sprovedena reforma za smanjenje broja deponija na tri hiljade. Taj broj odgovara broju opština u Turskoj, koje su i odgovorne za skladištenje smeća. Početkom devedesetih je za 70 miliona Turaka bilo određeno samo 90 deponija za odlaganje smeća.

Nove metode za uništavanje otpada

Do sprovođenja ove reforme došlo je delom i zbog pritiska EU i UN. Stručnjaci Programa UN za životnu sredinu, UNEP, procenili su da su brda otpada širom sveta odgovorna za tri do pet odsto uzroka koji dovode do efekta staklene bašte. Dakle, jasno je da su deponije smeća veoma opasne kada je reč o klimi zato što proizvode gas metan, koji je 25 puta štetniji za klimu od ugljen dioksida. UNEP zato zahteva od zemalja u razvoju, da pronađu nova metode za tretman otpada koji bi bio u skladu sa borbom protiv klimatskih promena.

In der neuen Deponie in Denizli werden Methangase gefasst und in einer Verbrennungsanlage unschädlich gemacht. +++KfW+++ (15. März 2011: hiermit bestätige ich Ihnen, dass Sie die Fotos der KfW-Website nutzen dürfen mit dem Hinweis: Bildrechte: KfW. Dr. Charis Pöthig, Stellv.Pressesprecherin, KfW Bankengruppe)

Nova deponija u Denizliju

Evropska komisija je 2005, donela direktivu o deponijama koja obuhvata značajno smanjenje gasova koji prouzrokuju efekat staklene bašte. Direktiva od zemalja članica Evropske unije zahteva da do 2016. godine smanje količinu otpada na deponijama za dve trećine. Turska još uvek nije ni blizu dostizanja ovih standarda. Za Tursku uspeh predstavlja činjenica da u zemlji ima sve manje nesortiranog smeća.

Sveobuhvatna reciklaža ili uništavanje oslobođenog metana u Turskoj još uvek nije sprovedena. Ipak i na ovom planu postižu se rezultati uz pomoć EU. Primer za to je turski grad Denizli na jugozapadu Turske. Na novoj deponiji u ovom gradu, oslobođeni metan se na bezopasan način uništava. Na ovaj način, godišnje se uništi oko 150.000 tona tzv. ekvivalenta ugljen dioksida. Projekat doprinosi ne samo zaštiti životne sredine, nego i zaštiti klime.

Autori: M. Šrader / Ž. Bašić-Savić

Odg. urednica: I. Ivanović

  • Datum 12.06.2011
  • Ključne reči nauka
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/11YxS
  • Datum 12.06.2011
  • Ključne reči nauka
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/11YxS