Recept za dug život: Slušati majku! | Mozaik | DW | 10.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Recept za dug život: Slušati majku!

Životni vek se u nekim zemljama produžuje šest sati dnevno. Za sto godina moglo bi da bude mnogo više stogodišnjaka. To su predviđanja nemačkog eksperta za demografiju Rolanda Raua sa Univerziteta u Roštoku.

DW: Nemci su sve stariji. Današnji prosek životnog veka u Nemačkoj je sredina, pa čak i kraj sedamdesetih godina starosti. Tek rođena deca imaju dobre šanse da dožive stotu. Šta su uzroci tome?

Professor Roland Rau Lehrstuhl für Demographie Universität Rostock

Roland Rau

Roland Rau: Demografi su spoznali da taj fenomen postoji već 160, 170 godina. Ranije, unazad 120 godina, je 25 od 100 novorođenčadi umiralo. Danas umire tri ili četiri od hiljadu rođene dece. Tako veliki napredak treba da zahvalimo razvoju medicine. Poslednjih 30 godina smo svedoci naglog smanjenja mortaliteta novorođenčadi uzrokovanog kardiovaskularnim oboljenjima. U međuvremenu se pacijenti mnogo brže oporavljaju od posledica srčanog udara. Stentovi i bajpasi pacijentima pomažu da se brže oporave, a i lečenje akutnih simptoma je znatno uspešnije. Šanse za preživljavanje su mnogo veće.

Osim toga, zdravstvena prevencija je u velikoj meri uznapredovala i svakim danom stičemo nove spoznaje o rizičnim faktorima. Naši preci ništa nisu znali o holesterolu. Za mene, kao ljubitelja fudbala, posebno je interesantan kardiovaskularni mortalitet i njegov porast za vreme značajnih fudbalskih zbivanja. Kod muškaraca u Nemačkoj se za vreme Svetskog prvenstva 2006. godine taj broj utrostručio. I to je jedan od načina koji nam omogućava da više saznamo o uzročnicima srčanog udara ili kardiovaskularnih oboljenja.

Šta je najvažnije za prosečan životni vek? Koliko su važni geni, stil života i medicina?

Teško je to reći. Postoje studije u kojima su analizirani različiti faktori i njihov uticaj na životni vek. Pokazalo se da maksimalno jednu četvrtinu čine genetski faktori. Događaji iz ranog detinjstva i nasledne predispozicije čine drugu četvrtinu, a više od polovine određuje način života i napredak medicine.

Na čemu su bazirane prognoze o trajanju životnog veka? Hoće li krivulje na grafičkim prikazima i dalje nastaviti sa rastom?

Nema iluzija da će biti tako. Često me pitaju kakav uticaj na dužinu života imaju klimatske promene i ekonomske krize. Moj odgovor je, nemaju nikakav uticaj! Postoje različite statističke metode, ali se u suštini radi o tome da trendove iz prošlosti treba ugraditi u budućnost.

Znači li to da će ljudi, u slučaju da statistička krivulja nastavi da raste, živeti beskrajno dugo?

Neće ići tako daleko i ne mislim da mi možemo da živimo beskonačno dugo. Vidimo u zemljama sa visokim prosekom životnog veka, kao što su Japan i Francuska, da se svakih deset godina prosečan vek stanovnika produžava za dve i po godine. To znači da se prosek svake godine povećava za tri mjeseca, odnosno šest sati po danu.

Znači li to da bi trebalo da se strpimo i što više odgađamo vreme rođenja deteta, ako želimo da naši potomci duže žive?

(smijeh) Da, moglo bi se tako interpretirati, iako ja to nikada nisam posmatrao iz te perspektive.

Ja sam nepušač, ne konzumiram skoro nikako alkohol i praktikujem sport. Šta bih još mogao uraditi kako ne bih živeo 79 ili 82 godine, kao što ste predvideli, već 85 ili 90 godina?

Nažalost, ne možete isključiti velike faktore rizika, jer je činjenica da ste ljudsko biće. U svim zemljama žene u proseku žive duže od muškaraca. Recimo, zimi bi trebalo da se toplije odevate, jer je poznato da je u zimskom periodu smrtnost veća za 20-30 procenata. To znači da se tada povećava rizik od smrtnosti uzrokovane oboljenjima disajnih puteva ili trombozom. Ja svojim studentima stalno govorim da su, ako slušaju preporuke svojih majki, kao što su saveti da ne puše, ne piju, da se bave sportom, već sve uradili za svoje zdravlje. Sve ostalo zavisi od napretka medicine. I tu se relativno malo toga može lično uraditi.

Intervju: Tobias Elmajer
Odg. urednik: Nemanja Rujević