1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Recept protiv bombi – zgrade kao žvake

U slučaju bombaškog napada na neku zgradu, nastaju ogromne štete. I u mirnijim krajevima sveta, banke i ambasade se štite od mogućih napada. Jedan od načina je da se tokom izgradnje zgrada učini elastičnom.

Glomazne zgrade ne pomažu kod detonacija

Glomazne zgrade ne pomažu kod detonacija

Što je više ugrožena neka zgrada, tim su joj deblji zidovi – to je recept mnogih arhitekata koji projektuju zgrade čija je bezbednost od izuzetne važnosti. Na kraju takve zgrade po pravilu ispadnu glomazna ružna utvrđenja.

Matijas Vagner, stručnjak za bezbednost u jednom inženjerskom birou u Minhenu, zalaže se za izgradnju delova zgrade koje se pod pritiskom deformišu na unapred predviđen način: „Kao žvakaća guma koja se tegli i koja posle ostane u takvom stanju. Energija koja se potroši za tegljenje gume za žvakanje – ne može da se raširi i ošteti celu strukturu zgrade“.

Konstruktori automobila su to odavno uočili i počeli da prave posebno elastične delove automobila koji putnike bolje štite nego neka karoserija koja je veoma čvrsta. Jer, kada u elastičnom delu karoserije dođe do sudara, veći deo udarca se apsorbuje. Nešto slično tome, moguće je ugraditi i u zgradama – na primer u prozorima.

„To funkcioniše tako što bi oko prozora, koji bi i dalje bio od stakla, bili raspoređeni elementi. Ti elementi omogućavaju da se kompletan prozor zajedno sa ramom, savije prema unutra. Ti elementi su, preko već pomenute žvakaće gume, povezani sa celom konstrukcijom“, objašnjava Vagner.

Pravi testovi

Prozori koji se pri eksploziji razvuku kao žvakaće gume

Prozori koji se pri eksploziji razvuku kao žvakaće gume

Ako bi napolju, recimo, eksplodirala auto bomba, prozori normalne zgrade bili bi, zbog snage detonacije, potisnuti prema unutrašnjosti zgrade, prema prostorijama. Kod takvih napada, najgore povrede izazivaju delovi stakla. Tu ne pomaže mnogo ni specijalno, bezbednosno staklo.

Međutim elastičan prozor se izvuče iz zida, oko jedan metar i ostane tamo da visi kao žvakaća guma. Praksa je pokazala da ovaj sistem funkcioniše i kod najtežih eksplozija u neposrednoj blizni.

„Kada se radi o ovoj vrsti bezbednosti, kupci nisu zadovoljni kada im kažete da su procene ovakve ili onakve - oni žele prave testove. I onda uzmete veliku količinu eksploziva koji aktivirate kod zgrade koja je napravljena jedan prema jedan – što se tiče strukture i veličine. Onda vidite da li funkcioniše ili ne…“

Beton sa čelikom

Matijas Vagner ne sme da kaže gde se tačno ti testovi sprovode – osim da se to radi u Izraelu. Naravno, inženjeri ne koriste žvakaću gumu već određene vrste sintetičkih materijala koji se slično ponašaju - ili metalnu penu, kao što se to ustalilo u proizvodnju automobila.

Osim toga u Fraunhofer Institutu u Frajburgu, eksperimentiše se sa specijalnim betonom koji ima ugrađene tanke čelične niti. Doktor Kristof Majrhofer kaže kakve su sve mogućnosti upotrebe ovog betona:

„Na primer u izgradnji montažnih zgrada za spojeve gotovih delova. Naime, ovaj beton ima u sebi 10 odsto čeličnih niti. To zgradu čini veoma elastičnom i ona se ne bi srušila čak ni kada bi bila pogođena zemljotresom“.

autori: Helmut Nordvig / Dijana Roščić

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 16.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KXoA
  • Datum 16.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KXoA